BERLIN, Evropska unija namjerava da omogući zemljama članicama da subvencionišu energetske koncerne prilikom izgradnje i korišćenja nuklearnih elektrana.
Prijedlog predviđa iste uslove kakvi sada postoje za podršku prozvodnji energije iz obnovljvih izvora, objavio je nemački dnevnik Zidojče cajtung pozivajući se na prijedlog uredbe Evropske komisije.
Prijedlog označava razvoj nuklearne energetike kao jedan od ciljeva EU. Za njegovo dostizanje će moći da bude korišćena i državna podrška za “izgradnju i korišćenje nuklearne elektrane”, stoji, prema Zidojče cajtungu, u materijalu.
Uredba treba investitorima od početka da pruži pravnu sigurnost za moguću pomoć države. Institucije će morati da dokažu da je elektrana neophodna za obezbjeđenje isporuka energije i da su potrebne investicije suviše velike da bi ih bilo moguće pokriti isključivo iz privatnih izvora, prenijela je agencija ČTK.
Evropski komesar za privrednu konkurenciju Hoakin Almunia namerava da prijedlog uredbe podnese poslije ljetnjeg odmora a usvojena bi trebalo da budd početkom sljedeće godine. Protiv njegovog plana se, prema minhenskom listu, već postavila njemačka vlada, koja ipak ne može da iskoristi pravo veta. Oštro će protestovati i Austrija koja je već tradicionalno protivnih nuklearne energetike.
Austrijski političari su na objavljivanje plana reagovaili veoma ljutito. Ministar životne sredine Nikolaus Berlaković je, prema agenciji APA, rekao da će se sa svojim saveznicima “na svim nivoima” boriti protiv prijedloga. Podržao ga je i ministar industrije i energetike Rajnhold Miterlener, koji je najavio da će se Austrija suprotstaviti bilo kakvim nastojanjima da se podrži izgradnja nuklearnih elektrana.
Prijedlog, s druge strane, podržavaju Češka, Francuska, Britanija i Litvanija koje se spremaju da grade još nuklearnih kapaciteta. Isto planiraju i Finska, Slovačka, Poljska i Letonija, dodaje Zidojče cajtung.
U EU, prema njemačkom listu, sada postoji samo podrška za takozvanu zelenu energiju. To je u vezi s ciljem Unije da do 2020. godine petina proizvodene energije bude iz obnovljivih izvora kao što su sunce i vjetar. EK ovim prijedlogom hoće da stavi atomsku energiju u istu ravan sa zelenom. Pri tome joj je argument da obe imaju nisku emisiju ugljen dioksida.
Ukoliko bi sada neka od zemalja članica htjela da subvencioniše nuklearnu elektranu, morala bi da za svaki pojedinačni slučaj traži dozvolu od Brisela. Razmatranje tih zahtjeva, prema Zidojče cajtungu, obično traje veoma duga, a investitor, pored toga, nema garancije da će rezultat biti pozitivan.
List ukazuje da zaštitnici životne sredine u pripremanoj uredbi vide ugrožavanje njemačkog plana potpunog odustajanja od nuklearne energije.
Mjera ugrožava ne samo nemačku politiku životne sredine, nego i privredu, tvrdi portparol evropskog ogranka organizacije Grinpis Mark Bredi. Kritičarima se takođe ne dopada ni činjenica da EK ne uređuje pitanje odgovornosti.
Solarne elektrane moraju da budu u potpunosti osigurane, a za nuklearne su i dalje odgovorni građani, rekao je evroposlanik Zelenih Klod Turme.
Havarija u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima iz 2011. godine, prema njemu, je koštala 100 milijardi evra, a u Evropi operateri svoja postrojenja osgiravaju na maksimalno jednu milijardu evra. Upravo posije katastrofe u Fukušimi berlinska vlada je odlučila da postepeno isključi sve nuklearne izvore u zemlji. (Tanjug)