Informacija je energija! | Marketing| Kontakt|среда, јул 17, 2019
Nalazite se na Home » Zaštita Okoline » Jugoistočna Evropa treba pratiti tržište i nauku, te odmah zaustaviti nove investicije u ugalj

Jugoistočna Evropa treba pratiti tržište i nauku, te odmah zaustaviti nove investicije u ugalj 

SARAJEVO, Novo istraživanje Univerziteta Oxford i Instituta za novo ekonomsko razmišljanje (Institute for New Economic Thinking) pokazuje da kako bi globalno zagrijavanje ostalo ispod 2°C, te kako bi se spriječile katastrofalne poplave i izbjeglička kriza, svi novi proizvodni energetski kapaciteti moraju prestati koristiti ugalj, i to do 2017. godine.

Obzirom da su sve zemlje Jugoistočne Evrope (JIE) učestovale u sastanku COP21 koji je održan u decembru 2015. godine u Parizu, te da su se obavezale na dogovor koji podrazumijeva da je granica od 1,5°C sigurnija linija odbrane protiv klimatskih promjena, one bi takođe trebale kročiti ovim putem i otkazati izgradnju novih termoelektrana u Bosni i Hercegovini (Tuzla, Banovići, Ugljevik), Srbiji (Kostolac B3, Kolubara B1 i B2), Crnoj Gori (Pljevlja 2) i drugim zemljama JIE, navodi se u saopštenju Fondacije SEE Change Net.

Globalno tržište takođe pokazuje da je kraj uglja blizu. Juče je vodeća firma u globalnoj proizvodnji uglja, Peabody Energy, od SAD-a zatražila zaštitu od bankrota. Neke od posljednjih evropskih firmi koje proizvode ugalj, iz Češke, Rumunije i Poljske, takođe se bore za vladinu podršku kako ne bi propale i sa sobom povukle hiljade poslova. Nedavno češka kompanija New World Resources nije uspjela ubijediti češku vladu da joj pruži podršku prije ovosedmičnog roka za otplaćivanje duga.

“Postoji način da zemlje JIE krenu naprijed: planirane investicije se trebaju okrenuti ka obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i pametnim mrežama, umjesto što se i dalje fokusiraju na ugalj”, kaže Garret Tankosić-Kelly, direktor Fondacije SEE Change Net. “Ovo se već dešava u Evropi, i rezultat toga je da trend eksploatacije uglja polako umire.”

Ovo rješenje nije neostvarivo. Energetski model za Jugoistočnu Evropu za 2050. godinu pokazuje da je moguće ostvariti ovu promjenu u istom cjenovnom razredu kojeg podrazumijevaju trenutne investicije u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope. Rezultati do kojih se došlo kroz ovaj ekspertski model – kojeg takođe koristi Međunarodna energetska agencija (International Energy Agency) – bazirani su na javnim podacima koji su prikupljani u regiji JIE tokom dvije godine od strane međunarodnih stručnjaka i regionalnih organizacija civilnog društva.

Ako argumenti tržišta i klimatskih promjena nisu dovoljni za djelovanje, troškovi zdravlja bi trebali biti. Posljedice zagađenja vazduha koje je plod rada postojećih termoelektrana u JIE uključuju zdravstvene troškove do 8.5 milijardi evra godišnje, te 7.181 preuranjenu smrt godišnje u Evropi. “Nema potrebe za daljim ulaganjem novca poreskih obveznika/ca u kredite za izgradnju termoelektrana koje će ubijati našu djecu i uništavati našu životnu sredinu. Moramo insistirati na političkoj volji naših lidera koji nam trebaju osigurati čist i efikasan energetski sistem koji će pomoći pri smanjivanju efekata klimatskih promjena u budućnosti”, rekao je Garret Tankosić-Kelly.

Odgovor na Jugoistočna Evropa treba pratiti tržište i nauku, te odmah zaustaviti nove investicije u ugalj

  1. nenad

    prihvatam sve argumente, ali Balkanu je neophodna struja, i to jeftina struja, kako onda zabraniti ugalj, i ja sam protiv njega, ali josh nije vreme zabranjivanja. Obnovljivi izvori ne mogu u potpunosti da ga zamene, a i previse je skupo za ove zemlje ovde, ne mozemo tek tako da pratimo te evropske trendove. Po meni resenje je smanjivanje potrosnje posepesivanjem energetske efikasnosti, posebno stambenih jedinica (http://montaznakuca.blogspot.rs/2016/04/energetska-efikasnost-kod-montaznih-kuca.html) i uvoz struje koja je proizevedena u OIE iz EU (ali moraju da nam spuste cenu)

     

Dodaj Komentar