Informacija je energija! | Marketing| Kontakt|уторак, децембар 10, 2019
Nalazite se na Home » ENERGETIKA » Južni tok raspršio nade Evrope

Južni tok raspršio nade Evrope 

BEOGRAD, Strategija razvoja energetike srbije predstavljena je juče u Narodnoj skupštini Srbije. Poslije „Južnog toka“ nema „plana B“ za dopremanje gasa, pišu Večernje novosti.
Energetski „spisak želja“ Srbije i u narednih deset godina baziraće se dvotrećinski na snadbjevanju teškim gorivima – proizvodnji uglja i transportu gasa.
Prema Energetskoj strategiji Srbije, koja je juče predstavljena u Skupštini Srbije, u narednoj deceniji Srbiji nedostaje oko 1.000 megavata struje, da ne bi morali da je uvozi.

I pored pominjanja, u tragovima, obnovljivih izvora energije, lignit i sa velikim emisijama štetnih gasova, ostaće primarni energent.

Strategija ne daje „plan B“ koji bi, poslije stopiranja „Južnog toka“, podmirio potrebe Srbije za gasom.

“Gasovoda „Južni tok“ nema i skoro neće biti ni jednog drugog sličnog, velikog, projekta kojim bi se gas dopremao do Evrope”, rekao je Janez Kopač, predsjednik Generalnog sekretarijata Energetske zajednice. Zbog toga, kako kaže, Srbija mora da se povezuje se gasovodima u regionu i obezbedi sigurno i stabilno snabdjevanje ovim energentom.

Pored već najavljene izgradnje termoelektrane Kostolac B, koja će donjeti 350 megavata na mrežu, dokumentom je predviđena i izgradnja termoelektrane „Nikola Tesla B3“ instalisne snage 750 megavata, čija je vrijednost oko 1,6 milijardi evra, i termoelektrana „Kolubara B“, snage dva puta po 375 megavata, vrijednosti 1,5 milijardi evra.

Neophodnost da Srbija smanji emisiju štetnih gasova, moraće da se riješi i zatvaranjem nekih blokova.

“Naša najstarija termoelektrana napravljena je pre 65 godina, a najmlađa ima 25 godina”, kaže Branko Kovačević, predsjednik Nadzornog odbora EPS i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

“Moraćemo neke pogone da obnovimo, izgradimo nove. Obnovljivi izvori energije mogu da pomognu, ali ne i da zamene ugalj”, dodaje on.

Dragan Jovanović, jedan od izvršnih direktora u EPS, rekao je da bi među prioritetima trebalo da bude i Termoelektrana „Štavalj“ snage 300 megavata, ali i reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“.

U sadašnjim okolnostima, kada nemamo nuklearnu energiju, nama nedostaje oko 1.000 megavata struje”, objasnio je Jovanović.

Da svi ovi projekti ne ostanu samo „na papiru“, predloženo je osnivanje i Energetskog instituta, koji bi povezao stručnu javnost sa otvaranjem tržišta energenata u Srbiji.

Problem Srbije je i što joj se oko 4,5 milijardi tona lignita, koji se najviše koristi za proizvodnju struje, nalazi u kosovskometohijskom basenu. To je oko polovina ukupnih ležišta uglja u Srbiji. Na ugalj otpada 99 energetskih rezervi Srbije, dok su rezerve kvalitetnijih energenata, kao što su nafta i gas, simbolične i čine manje od jedan odsto.

Dodaj Komentar