BEOGRAD, Spremnost srpskih vlasti na alternativne varijante snabdijevanja energentima ne znači da Beograd odustaje od energetskih projekata sa Rusijom, rekao je danas ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin.
Čepurin je na 15. Ekonomskom samitu u beogradskom Hotelu “Metropol” naveo da Srbija nema sredstava za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji i da njena potrošnja gasa nije velika, odnosno da iznosi malo više od jedan odsto ukupnog obima isporuka ruskog gasa u Evropu.
Prednost Srbije je, prema njegovim riječima, to što je moguće iskoristiti zajedničko preduzeće koje je već stvoreno u okviru projekta “Južni tok”, a Srbija je i tradicionalni partner Rusije.
Ruski ambasador ocijenio je i da je Brisel, pod pritiskom Vašingtona, spriječio izgradnju “Južnog toka” iz političkih razloga.
“Van svake sumnje, to je bilo ostvareno na štetu zemalja jugoistočne Evrope, među njima i Srbije”, rekao je Čepurin i dodao da su rivali “Južnog toka” iz toga izašli zadovoljni, a učesnici su izgubili.
On je naveo da će Turska već sljedeće godine imati gasa iz Rusije dovoljno za njene potrebe, te da ostaje da se vidi kakava će biti trasa “Turskog toka”.
Ruski ambasador je podsjetio da će 2019. prestati snabdijevanje gasom iz pravca Ukrajine, na šta je “Gasprom” skretao pažnju više puta, te da će uskoro početi izgradnja gasovoda iz Novorosijska do granice sa Turskom.
Predviđeno je da gasovod “Turski tok” ide po dnu Crnog mora i planirane su četiri cijevi kapaciteta po 16 milijardi metara kubnih gasa.
Čepurin kaže da će dalja trasa “Turskog toka” iz pravca Turske zavisiti od toga ko će platiti, kako će se graditi i kuda će proći taj gasovod.
Najracionalniji pravac za “Turski tok” je, kako je rekao Čepurin, od Turske, preko Grčke, Makedonije i Srbije do Austrije, gdje bi bio centar za distribuciju za centralnu Evropu.
“Rusija se sada, kada se odustalo od `Južnog toka`, okreće azijskom tržištu jer su izvori gasa u Sibiru blizu azijskih zemalja koje žele ruski gas, a i cijena gasa u Aziji je visoka”, rekao je Čepurin na energetskom panelu u okviru samita.
Kada je riječ o Evropi, njene potrebe za gasom će se, kako je naveo, znatno uvećati u narednih 20 godina, a treba znati da se preko noći ne mogu povećati isporuke i da eksploatacija i dopremanje tog energenta košta.
“Rusija čuje prijedloge o izgradnji vertikalnog gasnog koridora iz Turske za Bugarsku i svakog dana se u štampi mogu pročitati neke nove varijante o snabdijevanju Evrope gasom”, kaže Čepurin.
On je konstatovao da će četiri godine brzo proći, a kada je riječ o prijedlozima o alternativnim pravcima snabdijevanja gasom /TAP, gas iz Alžira i slično/ nameće se više pitanja – koja je cijena takvog gasa i koji su kapaciteti tih pravaca.
Čepurin je istakao da Srbija pokazuje interesovanje da gasovod prođe preko njene teritorije.
Ukazujući da je Evropa tradicionalno najveći potrošač ruskih energenata, on je rekao da su aduti snabdijevanja ruskim gasom obim, pouzdanost i povoljne cijene. Srna
