BEČ, BANJALUKA – Bosna i Hercegovina nije uradila ništa kako bi uklonila razloge zbog kojih joj je Energetska zajednica uvela sankcije.
Kako nam je potvrdila Barbora Pojner, portparol Energetske zajednice, Sekretarijat nije dobio informacije da je BiH krenula u ispunjavanje obaveza.
“Vlasti BiH i dalje nisu ostvarile napredak u ispunjavanju obaveza prema EZ-u”, rekla je ona. Da li će eventualno biti novih sankcija, Pojnerova nije ništa rekla.
Mirko Šarović, ministar ekonomskih odnosa i spoljne trgovine BiH, kaže da je sve “u totalnom zastoju”.
“Sa svoje strane učinio sam maksimum i nastojim da izbjegnemo sankcije. Niko ništa ne radi izuzev što su aktivni u davanju izjava, koje su jedno veliko ništa i koje služe samo za zamajavanje naroda. Prava istina je da u sektoru energetike zaostajemo, čak bih rekao nazadujemo. Posljednji smo u regiji po pitanju reformisanja ovog sektora”, rekao je Šarović.
On ističe da je jedina dobra vijest da, prema njegovim informacijama, novih sankcija zasad neće biti.
“I bez sankcija i dalje smo zemlja u takozvanoj sivoj zoni s neuređenim zakonodavstvom prema EU standardima posebno u oblasti gasa i zemlja bez relevantnog strateškog dokumenta. To nas sve svrstava u zemlje u kojima nema projekata i investicija iz EU fondova”, rekao je Šarović.
S pitanjima na ovu temu obratili smo se i entitetskim ministarstvima energetike. Iz federalnog ministarstva ništa nismo dobili, a iz RS su nam obećali detaljan odgovor, koji nam, međutim, nije stigao do zaključivanja ovog teksta.
U Savjetu ministara BiH, pak, kažu da se sa strateškim dokumentom iz oblasti energetike kasni najmanje sedam do osam godina, iako, kako navode, ne postoji precizan vremenski okvir do kada je trebalo usvojiti pomenuti dokument.
Navode samo da je evropsko partnerstvo, ključni dokument u kojem se nalaze sve energetske obaveze, usvojen 2004. godine.
“Sporazumom o načelima energetske politike koji su 2008. godine potpisali tadašnji predsjedavajući Savjeta ministara BiH i entitetski premijeri, dogovoreno je da se definišu principi za izradu energetske strategije BiH nakon izrade entitetskih strategija”, objašnjeno je.
U međuvremenu, malo se toga desilo, a stvari sa mrtve tačke ponovo su pokrenute početkom prošle godine, kada su Lars Gunar Vigemark, šef Delegacije EU, i nadležni ministri za energetiku usaglasili usvajanje energetskih politika na državnom nivou, nakon što bi bile prethodno izrađene strategije za entitete.
Podsjećanja radi, upravo tu je nastao problem, s obzirom na to da u FBiH žele da sektor energetike, posebno u oblasti gasa, bude regulisan i u nadležnosti centralnih organa BiH, dok u RS žele da državna strategija predstavlja samo skup entitetskih odredaba, odnosno da ova oblast bude na nivou entiteta.
Nakon što BiH nije usvojila odredbe iz Trećeg energetskog paketa EU, EZ je uvela sankcije BiH koje se odnose na uskraćivanje sredstava za planirane projekte iz oblasti energetike. Nezavisne novine
