TESLIĆ – Završna konferencija projekta “Mreža energetske efikasnosti u industriji BiH – MEEI”, koji je u periodu od jula do decembra ove godine implementirao ReSET Centar za održivu energetsku tranziciju održana je u subutu u Tesliću.
MEEI projekt se realizuje kao programska intervencija unutar „Mehanizma za podršku implementaciji strategija razvoja malih i srednjih preduzeća – SIEM“ u okviru projekta „Evropski akt o malom biznisu kao okvir strategija i politika za mala i srednja preduzeća u Bosni i Hercegovini“, koji implementira razvojna agencija EDA- Agencija za razvoj preduzeća, Banja Luka, a finansijski podržava Švedska.
U radu konferencije su učestvovali predstavnici 16 preduzeća u kojima su u toku MEEI projekta urađeni preliminarni energetski auditi, akreditovani auditori i stručnjaci iz BiH u oblasti energetske efikasnosti i energetskog menadžmenta, koji su proveli audite,predstavnici studenata elektrotehničkih i mašinskih fakulteta iz Banja Luke, Sarajeva i Tuzle koji su bili uključeni u provođenje audita, predstavnici Privredne komore Republike Srpske (PKRS), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koordinatori projekta ispred agencije Eda i ReSET Centra.
Na konferenciji su prezentovani ključni nalazi provedenih energetskih audita, primjeri najboljih praksi i naučenih lekcija bh. preduzeća-lidera u realizaciji mjera energetske efikasnosti, aktivnosti na promociji energetske efikasnosti, koje provodi PKRS te iskustva prilikom realizacije programa savjetodavne podrške privatnim kompanijama, koje u ovoj oblasti pruža EBRD.
U toku konferencije razgovarano je i o aktuelnosti tematike energetske efikasnosti u BiH u kontekstu energetske tranzicije, a u skladu sa Sofijskom deklaracijom, potpisanom novembra 2020. godine, i energetskim paketom Evropske unije „Čista energija za sve Evropljanje“, koji je 30.11.2021. usvojen na Ministarskom vijeću Energetske zajednice kao pravni okvir za plan dekarbonizacije zemalja Zapadnog Balkana.
Specifični ciljevi MEEI projekta su kreiranje metodologije za provođenje energetskih audita, koja je prilagođena stanju u bh. preduzećima, i formiranje bh. mreže auditora i stručnjaka, provođenje preliminarnih audita u 16 malih i srednjih preduzeća (MSP), koja su odabrana na osnovu javnog poziva Agencije za razvoj preduzeća – EDA, tokom kojih je testirana razvijena metodologija, istraživanje modaliteta uključivanja univerziteta i studenata u provođenje audita i u institucionalnu podršku MSP i promocija i zagovaranje važnosti koncepta upravljanja energijom u industriji.
Opšti cilj projekta je testiranje primjenljivosti modela „mreža energetske efikasnosti u industriji“ u bh. uslovima i formiranje prve ovakve mreže u BiH.
Za MSP je karakteristično da se identifikovane, ekonomski isplative mjere energetske efikasnosti često ne implementiraju radi postojećih barijera: pravno-administrativnih, ekonomsko-finansijskih, barijera informisanja i organizacionih barijere.
Koncept mreže energetske efikasnosti u industriji za cilj ima ublažavanje uticaja barijera informisanja (koje podrazumjevaju nedovoljne informacije o dostupnim tehnološkim rješenjima, načinu verifikacije ušteda/koristi od primjene mjera, kao i informacije o tehničkoj podršci, povoljnim izvorima finansiranja i dostupnim programima finansijske podrške) i organizacionih barijera (koje podrazumjevaju nedostatak kvalifikovanog osoblja i ekspertize potrebne za tehničku pripremu i vođenje projekata energetske efikasnosti, nedovoljne mogućnosti obrazovanja i obuke za zaposlene, nepostojanje zaduženih osoba za oblast upravljanja troškovima za energiju unutar kompanija, i nizak prioritet koji kod donosilaca odluka imaju investicije u energetsku efikasnost).
Ove barijere su posebno izražene kod MSP u BiH. Niti jedna od MSP koje su učestvovali u projektu nema unutar kompanije poziciju energetskog menadžera. Stoga je fokus projekta MEEI bio na MSP.
U pojedinim zemljama u cilju efikasnije identifikacije mjera energetske efikasnosti (EE) i njihove implementacije formiraju se tzv. mreže energetske efikasnosti (engl. Energy Efficiency Networks – EEN).
Ovaj model predstavljaju inovativan koncept, koji se posebno primjenjuje u industriji. EEN industrijskih MSP su institucionalni oblik podrške, bazirane su na konceptu „Learning Energy Efficiency Networks – LEEN“, koji je originalno razvijen 90-ih godina u Švajcarskoj.
Trenutno se koncept LEEN mreže najviše primjenjuju u Njemačkoj. EEN formiraju 8-15 MSP, na period 3-4 godine.
EEN pokreće i koordinira tzv. „operator mreže“. Nakon formiranja mreže procjenjuje se trenutno stanje EE u svakoj kompaniji.
Zatim se provode energijski auditi i identifikuju potencijali za povećanje EE. Nakon toga MSP dobrovoljno određuju pojedinačne i zajednički cilj povećanja EE u okviru mreže te u interakciji članova mreže sa vanjskim ekspertima (certificiranim energetskim menadžerima) razmjenjuju informacije sa ciljem pronalaženja rješenja za implementaciju identifikovanih potencijalnih poboljšanja u svakoj od MSP.
Iskustva u primjeni mjera EE se razmjenjuju između učesnika tokom radionica koje organizuje i koordinira tzv. „moderator mreže“.
Pri tome su u fokusu razmjene ideja i iskustava vezanih za tehnologije „pomoćnih proizvodnih procesa“ kao i za standardizovane metode upravljanja tokovima energije.
Primjena identifikovanih mjera se kontinuirano prati i usmjerava na godišnjoj osnovi. U toku procesa svaki od učesnika ima priliku da ostvari korist iz razmjene informacija i iskustava, posjeta pojedinim MSP kao i na osnovu sinergijskog djelovanja unutar mreže.
Dosadašnja iskustva pokazuju da se unutar ovakvih mreža broj realizovanih projekata i efekti identifikovanih mjera EE u MSP udvostručavaju u poređenju sa „pojedinačnim“ pristupom. U toku MEEI projekta testiran je model primjenljivosti koncepta EEN u BiH.
Nakon proučavanja pripremljen je odgovarajući „Vodič za formiranje mreža energetske efikasnosti u industriji BiH“. Planirano je da se Vodič koristi prilikom formiranja prve MEEI u BiH – u okviru pilot projekta koji će se realizovati u 2022. godini.
Povećanje EE u industriji predstavlja prioritet u narednom periodu u mnogim članicama EU. Pri tome se povećanje učinkovitosti korištenja energije u MSP promatra kao integralni dio koncepta „zelenog oporavka“ nakon pandemije COVID 19. Očekivana dramatična povećanja cijene električne energije u BiH posebno aktueliziraju ovu tematiku. Npr. sve kompanije koje su učestvovale u MEEI projektu planiraju ugradnju solarnih fotonaponskih sistema za vlastitu potrošnju.
Stoga je ekspeditivno usvajanje entitetskih zakona o obnovljivim izvorima i efikasnoj kogeneraciji prioritet koji su istakli svi učesnici u projektu.
