ANKARA – Najave da će se u Turskoj graditi gasni hab odakle bi ruski gas mogao da se prodaje evropskim zemljama dobile su veliki publicitet.
Međutim, još nema odgovora na pitanje koje će evropske zemlje biti stvarno zainteresovane.
A odgovor na to pitanje je posebno važan za Moskvu, koja treba da finansira gradnju haba, pišu Novosti.
Iz Ankare je emitovano da predstavnici Turske vode pregovore sa “Gaspromom” da im se odloži plaćanje dobijenog gasa, što je potvrdio ministar energetike Fatih Donmez.
Rekao je da Turska nema nikakvih problema sa nabavkom gasa iz Rusije, a planove gradnje haba ocijenio je kao dokaz povjerenja Moskve prema Ankari jer su “gas, nafta i energija od strateške važnosti”.
Objasnio je da njegova zemlja nabavlja gas iz brojnih zemalja, među kojima su i Iran i Azerbejdžan, ali je Rusija na prvom mjestu.
U oktobru je Turska tražila da joj “Gasprom” odloži plaćanje dobijenog gasa do 2024, a osim toga, kako kaže turski ministar finansija Nuredin Nebati, Ankara traži da joj “Gasprom” da popust, jer kupuje velike količine plavog goriva.
Predsednik “Gasproma” Aleksej Miler je u decembru boravio u Turskoj, gde je razgovarao o gradnji haba.
Ali, visoki turski činovnici su iskoristili priliku da sa njim razgovaraju o mogućnosti da dobiju popust od 25 odsto na kupovinu gasa kako bi mogli da ublaže posljedice poskupljenja gasa na svjetskom tržištu.
Rusi prodaju energente Kini i Indiji sa velikim popustom, pa i Turci traže isti tretman.
Predsjednici Rusije i Turske tražili su od saradnika da što prije naprave planove i računice oko haba u Turskoj. Glavni potencijalni kupci bi bili oni koji su ranije dobijali gas preko Sjevernog toka.
Ruski gasni ekspert Igor Juškov kazao je da pravljenje haba u Turskoj podrazumeva gradnju potrebne infrastrukture u Rusiji.
Ističe da za cio projekat treba podosta novca, jer se radi o velikoj investiciji, pa se mora voditi računa o rentabilnosti.
Dokaz da je Turska zainteresovana za gradnju haba je i to da je projekat napravljen u roku od tri mjeseca od dana kad je Putin rekao da bi se tranzit gasa mogao prebaciti sa Sjevernog toka, koji je na dnu Baltika, na Crno more ka Turskoj.
Naravno, sudbina projekta zavisi pre svega kako će se razvijati međunarodna situacija, jer je, zasada, politika pobedila ekonomsku logiku, piše list.
Ako se bude realizovao ovaj projekat, ruski gas iz Turske bi mogao da teče preko tri maršrute.
Jedna bi išla ka Italiji, a druge dve preko Balkana, ka evropskim zemljama. Turski stručnjaci procjenjuju da bi za realizaciju projekta trebalo četiri godine. Novosti
