SARAJEVO – Tokom drugog dana „Sarajevske energetske i klimatske sedmice“, govorilo se o ekonomskom aspektu energetske tranzicije, benefitima ali i mogućim finansijskim gubicima ukoliko BiH ne uvede sistem trgovanja emisijama (ETS) ugljen dioksida.
Trgovina emisijama je tržišni pristup smanjenju emisija ugljen dioksida. Koncept je također poznat kao “cap and trade” (CAT) ili shema trgovanja emisijama (ETS).
Trgovina emisijom za CO2 i druge stakleničke gasove uvedena je Evropskoj uniji i drugim zemljama, kao ključno sredstvo za ublažavanje klimatskih promjena.
„Cilj nam je da usvojimo praksu korištenja ovih mehanizama u BiH. Aktivnosti su podržane od svih aktera u BiH, ali još uvijek nemamo zvaničnu političku odluku. Svjesni smo važnosti šta gubimo ukoliko ne usvojimo ETS model, kako finansijskih gubitaka, tako i okolišnih posljedica, zbog toga je važno da što prije usvojimo ove odredbe“, naveo je Admir Softić, pomoćnik ministra za energetiku u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.
Usvajanjem ovog sistema, naša zemlja u samo deset godina može podići proizvodnju dekarbonizirane energije za oko 40%.
„Mi u EU imamo velike ambicije za energetsku tranziciju i u tom smjeru podržavamo BiH. Tu smo kako bismo pomogli zemljama Balkana da idu u ovom pravcu. Povezivanje tržišta je ključna stavka za prodaju električne energije i osnovni je uslov za trgovinu čistom energijom u BiH. EU neće napraviti izuzetak prema BiH, vi ste zemlja srednjeg prihoda i ne postoji razlog da to ne možete sprovesti“, istakao je Stefano Ellero, šef kooperacije u Delegaciji EU u BiH, dodavši da Bosna i Hercegovina ima veliki potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Svjetska banka i Evropska investiciona banka direktno finansijski podržavaju zelenu politiku Evropske unije u procesu tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.
„Krajem 2022. godine, EU je objavila paket energetske podrške od milijardu eura, a do sada smo isplatili oko 240 miliona eura za energetske projekte na zapadnom Balkanu. Ovaj paket podrške je isključivo namijenjen za projekte za proizvodnju obnovljivih izvora energije, s ciljem jačanja utjecaja politike zelene tranzicije EU“, navela je Sandrine Fiscia ispred Evropske investicione banke.
Naglašeno je da privatne kompanije ne mogu biti sami nosioci energetske tranzicije, već zelena politika mora biti prepoznata na svim državnim nivoima kroz budžete i tranzicijske planove.
„U kontekstu ekonomskog investicionog plana, prioriteti EU ostaju isti kao i na početku. BiH je trenutno u ključnom momentu energetske tranzicije, i potrebno je pored korištenja stranih investicija, raditi i na planiranju lokalnih budžeta za provođene zelene agende u Bosni i Hercegovini“, poručio je Tarik Hubana, ispred delegacije EU u Bosni i Hercegovini.
Bosni i Hercegovini je potrebno oko 14 milijardi KM za kompletnu energetsku tranziciju do 2030. godine. Nedavno je suvereni kreditni rejting Bosne i Hercegovine podignut, obzirom da je javni dug još uvijek relativno nizak, što omogućava potražnju stranih investicija i kreditnih paketa podrške za razvoj projekata obnovljivih izvora energije.
