SKOPLJE – Vlade Sjeverne Makedonije i Grčke potpisale su 2021. godine Sporazum o izgradnji prekograničnog interkonektora za prirodni gas, ukupne vrijednosti od oko 100 miliona evra. Prema planu, Interkonektor za prirodni gas između Sjeverne Makedonije i Grčke biće dug 123 kilometra – od Nea Mesimvrije do Negotina, preko Đevđelije, i povezaće dva nacionalna sistema za prenos prirodnog gasa.
Nadzor nad izgradnjom gasovoda koji će povezati Makedoniju i Grčku povjeren je Desfi – grčkom operateru sistema za prenos gasa, u kome je trećina imovine u vlasništvu grčke vlade. Desfa će biti konsultant za izgradnju gasovoda sa makedonske strane, a gradiće gasovod sa grčke strane. Direktor kompanije Nomagasa Bajram Redžepi kaže da je Evropska investiciona banka, koja je finansijer projekta, to potvrdila i sledeći korak je raspisivanje poziva za izvođača radova.
Februarski poziv za izbor konsultanta
Akcionarsko društvo Nomagas je novo državno preduzeće u Sjevernoj Makedoniji – operator za prenos prirodnog gasa na teritoriji cele zemlje. Novoformirano preduzeće je nastalo kao kombinacija državnih preduzeća za izgradnju gasifikacije, kao i za prenos prirodnog gasa – NER-a i AD Gama, koja od kraja prošle godine više ne postoje kao zasebne cjeline.
Nomagas je u februaru ove godine objavio poziv za izbor konsultanta za izgradnju gasovoda, koji će nadgledati radove na izgradnji dvosmjernog gasnog interkonektora Negotino – Evzoni na teritoriji Makedonije, između sistema prirodnog gasa Makedonije i Grčke. Cjevovod je dugačak oko 67 kilometara, sa radnim pritiskom od 74/54 bara. Radovi obuhvataju i redukcionu stanicu i prateće objekte, prenosi portal Večer.
Početni kapacitet je 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, sa mogućnošću za proširenje do tri miliona kubnih metara na godišnjem nivou. Takođe, urađene su i studije kako bi gasovod imao odgovarajuće specifikacije za transport zelenog vodonika.
Finansijska sredstva
U decembru 2021. godine na sajtu makedonske Vlade objavljeno je da su obezbjeđena sredstva za realizaciju projekta izgradnje interkonektivnog gasovoda između Republike Makedonije i Grčke. Ministar finansija Fatmir Besimi i potpredsjednica Evropske investicione banke Lilijana Pavlova potpisali su Ugovor o garanciji za kredit, a potpisan je i finansijski sporazum između preduzeća za prenos prirodnog gasa (NER) i EIB. Navedeno je da je ukupna investiciona vrijednost projekta 57,8 miliona evra, pri čemu je potpisivanjem konkretnog ugovora o zajmu obezbjeđeno 28,9 miliona evra.
Kroz instrument VBIF obezbjeđeno je dodatnih 12,4 miliona evra kao investicioni grant, kojim će upravljati Evropska investiciona banka, za šta je, takođe, potpisan ugovor između NER-a i EIB. Preostalih 16,5 miliona evra obezbijediće EBRD, za šta će Vlada u narednom periodu podnijeti poseban Prijedlog zakona o garancijama, najavio je tada ministar Besimi.
Tri žalbe
Međutim, portal Meta konstatuje da izgradnja strateškog gasovoda između Makedonije i Grčke postaje problematična. Kako se navodi, civilne organizacije CEE Bankwatch Netvork i Eko svest podnijele su tri žalbe, u kojima su navele da postoje zakonske povrede u planiranom projektu izgradnje gasovoda Grčka-Makedonija. Prve dvije žalbe upućene su Sekretarijatu Energetske zajednice i Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF), a treća Sekretarijatu Energetske zajednice.
Povodom tvrdnje da je gasovodno povezivanje sa Grčkom ključni projekat za Makedoniju, kojim će zemlja morati da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa, Eko svest je navela u svom saopštenju:
„Iako se projekat promoviše kao način diverzifikacije snabdijevanja zemlje gasom, u stvarnosti će to značiti značajno povećanje uvoza gasa što će dodatno povećati potrošnju fosilnih goriva i donijeti dalje promene cijena u trenutku kada energetski sektor treba da se dekarbonizira, odnosno oslobodi se fosilnih goriva.”
(Ne)usklađenost sa zakonodavstvom
Prve dvije žalbe se odnose na garanciju za kredit Evropske investicione banke za projekat koji je potpisala Vlada RSM u decembru 2021. godine.
Eko-svest navodi da odluka o garanciji nije bila predmet uvida Komisije za zaštitu konkurencije u skladu sa zakonskom regulativom, što je potencijalno čini nevažećim.
„Postoji sumnja da EU banka u Makedoniji nije ispoštovala proceduru za odobravanje garancije za kredit. Ovo dovodi u pitanje validnost garancije i šteti finansijskim interesima EU, nepotrebno povećavajući vjerovatnoću da će se fondovi EU koristiti za pokrivanje gubitaka EIB-a u slučaju kašnjenja kredita“, rekla je Pipa Galop, koordinatorka politike za jugoistočnu Evropu CEE Bankvatch Netvork.
Ekološki standardi
Treća žalba, upućena Sekretarijatu Energetske zajednice, odnosi se na kršenje pravila za procjenu uticaja projekta na životnu sredinu, jer Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Makedonije nije predvidjelo rok za sprovođenje javnih konsultacija, navodi u saopštenju Eko-svest.
Pored toga, kako navode iz ove organizacije, nije saopšteno da se konsultacije održavaju, niti su dati detalji o tome kako se dostavljaju komentari.
„EBRD i EIB tvrde da ne finansiraju projekte koji nisu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Međutim, kada je Vlada Republike Makedonije prekršila osnovne zakonske obaveze prilikom procjene uticaja gasovoda na životnu sredinu, oni to ne registruju. Uvjereni smo da će Sekretarijat Energetske zajednice potvrditi naše navode o kršenju zakona i zahtijevati da se proces javnih konsultacija sprovede u skladu sa zakonskim okvirom“, kaže Ana Čolović-Lešoska, izvršna direktorka Eko-svesti.
Diversifikacija izvora energije
Portal Meta navodi da je izgradnja gasovoda od Negotina do makedonsko-grčke granice trebalo da počne ove godine i da bude završena 2024. godine. Sa ovom dionicom, Makedonija će moći da se poveže na Transjadranski gasovod (TAP), ali i da uvozi prirodni gas sa LNG terminala iz Turske i sa budućeg LNG terminala u Aleksandrupolisu.
Budući interkonektor sa Grčkom trebalo bi da obezbijedi prirodni gas u količini od 326.000 kubnih metara na sat, a to će doprinijeti diversifikaciji izvora energije u zemlji i širem regionu, kao i stvaranju transevropskih energetskih mreža.
Kako se konstatuje na sajtu makedonske Vlade, projekat izgradnje gasovoda je jedan od najprioritetnijih projekata za obe zemlje, za region, kao i za Energetsku zajednicu, a podržavaju ga sve relevantne evropske institucije. Realizacija ovog projekta, navedeno je, obezbijediće stabilnost u snabdevanju energijom, prije svega u industriji, što će dovesti do ekonomskog razvoja svih regiona u Sjevernoj Makedoniji. Energija Balkana
