PARIZ – SAD, Evropska unija i Kanada, traže plan za ubrzanje postepenog ukidanja uglja, koji su naveli kao „prijetnju broj jedan“ za klimatske ciljeve i čini se da će to biti glavna tema na predstojećem klimatskom samitu COP28.
Francuska državna ministarka za razvoj Krizula Zaharopulu predstavila je indijskoj vladi plan pod nazivom „Nova politika isključenja uglja“ koji bi trebalo da direktno utiče da privatne finansijske institucije i osiguravajuće kompanije u budućnosti ne učestvuju u finansiranju izgradnje novih termoelektrana.
Francuska, uz podršku Sjedinjenih Država, planira da traži zaustavljanje privatnog finansiranja novih projekata koje uključuju izgradnju elektrana na ugalj tokom klimatske konferencije UN kasnije ovog mjeseca, izjavila su za agenciju Rojters tri izvora upoznata sa razmatranjima u Indiji i Evropi.
Plan, koji je Francuska saopštila Indiji ranije ovog mjeseca, produbiće podjele na samitu COP28 u Dubaiju koji će trajati od 30. novembra do 12. decembra, a Indija i Kina se protive bilo kakvom pokušaju da blokiraju izgradnju termoelektrana na ugalj za svoje ekonomije gladne energije.
Francuska državna ministarka za razvoj Krizula Zaharopulu, predstavila je indijskoj vladi plan pod nazivom „Nova politika isključenja uglja“ koji bi trebalo da direktno utiče da privatne finansijske institucije i osiguravajuće kompanije u budućnosti ne učestvuju u finansiranju izgradnje novih termoelektrana, izjavila su dva indijska zvaničnika.
Plan da se zaustavi privatno finansiranje termoelektrana na ugalj nije objavljen ni u jednom mediju.
Portparol ministarke Zaharopulua se obratio javnosti i rekao da se o pitanju finansijskih ulaganja u ugalj raspravljalo na nekoliko različitih multilateralnih foruma u poslednjih nekoliko godina.
Evropski izvor upoznat sa ovim planom rekao je da je cilj ove nove politike isključenja uglja da se stopira privatno finansiranje za nove projekte koji su direktno povezani sa proizvodnjom električne energije iz uglja i da će to biti glavni prioritet za francuskog predsjednika Emanuela Makrona na COP28. To se smatra ključnom šansom za ubrzanje akcije za ograničavanje globalnog zagrijavanja.
Prijedlog predviđa da Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) postavi standarde koji će zabraniti privatnim firmama da ulažu u nove projekte koji su povezani sa eksploatacijom i sagorijevanjem uglja, a čije finansiranje mogu da prate regulatori, rejting agencije i nevladine organizacije, rekli su dvojica indijskih zvaničnika.
„Nova politika isključenja uglja“ će najviše uticati na Kinu i Indiju
SAD, Evropska unija i Kanada, između ostalih, traže plan za ubrzanje postepenog ukidanja uglja, koji su naveli kao „prijetnju broj jedan“ za klimatske ciljeve.
Oni su zabrinuti da privatno međunarodno finansiranje nastavlja da podržava velike projekte koji su povezani sa izgradnjama novih termoelektrana u zemljama u razvoju, prema planu koji je Francuska podijelila sa Indijom.
Planirano je ili u izgradnji oko 490 GW novih termoelektrana, što je otprilike jednako jednoj petini postojećih globalnih kapaciteta, uglavnom u Indiji i Kini, rekli su zvaničnici.
Rik Djuk, zamjenik specijalnog izaslanika SAD za klimatske promjene, nije direktno komentarisao prijedlog, ali je primijetio da se i dalje gradi mnogo termoelektrana na ugalj.
„Trudimo se da postavimo globalno očekivanje da zemlje treba da nam se pridruže u najbržoj mogućoj tranziciji energetskog sektora, uključujući masovnu upotrebu čiste energije. A zemlje treba da prestanu da kopaju dublju rupu izgradnjom novih elektrana na ugalj, jer nažalost, trenutno nas očekuje 500 GW novih elektrana na ugalj u planu na globalnom nivou, a IPCC i Međunarodna agencija za energetiku su prilično jasno rekli da to mora da prestane “, rekao je Djuk.
U Indiji je ugalj glavni energent
Zemlje učesnice na COP28 su podijeljene po pitanju tehnologija za smanjenje emisija koje tek treba da evoluiraju u komercijalne razmjere za upotrebu u zemljama u razvoju, rekao je jedan od indijskih zvaničnika.
Oko 73 odsto električne energije koja se troši u Indiji proizvodi se korišćenjem uglja, iako je zemlja povećala svoj nefosilni kapacitet na 44 odsto svog ukupnog instaliranog kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Zemlja namjerava da se odupre pritisku da se odredi rok za postepeno ukidanje fosilnih goriva ili postepeno smanjenje na COP28, pošto će ugalj biti njen glavni energent još nekoliko decenija, i može tražiti od članica da prebace svoj fokus na smanjenje emisija iz drugih izvora. Energija Balkana
