Evropska komisija je postavila aspirativni cilj izgradnje najmanje 60 GW vetroelektrana na moru do 2030. i 300 GW do 2050. godine, kao deo svog energetskog plana za 2020. godinu. Ovi ciljevi su premašeni. Prema nacionalnim podacima koje je prikupio ENTSO-E, zemlje EU imaju do 354 GW vetroelektrana na moru u pripremi do 2050. godine, ova cifra se povećava na 496 GW kada se dodaju Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Međutim, povezivanje ovih vetroelektrana na moru sa krajnjim potrošačima neće biti jeftino, upozorava se u izveštaju. Ukupna investicija od preko 400 milijardi evra biće potrebna za prenos energije, procenjuje ENTSO-E, a izgradnja će biti izazovna.
„Dovođenje ove energije na obalu je samo pola priče, treba je dovesti ljudima koji će je trošiti. Novac za to postoji. Pitanje je kako to učiniti dostupnim, atraktivnim i na način da bude tamo kada nam zatreba”, rekao je Damian Cortinas, predsednik odbora ENTSO-E, navodi Euractiv.
Dodatni kapaciteti interkonekcije i problemi u lancu snabdijevanja
Prema ENTSO-E, dodatni kapacitet interkonekcije između zemalja EU se procjenjuje na 13 GW sa jednosmernim osiguračima do 2040. godine, ali samo 7,5 GW bez njih. Unutar zemalja EU, potrebe su procenjene na 13 GW sa DC osiguračima i 2 GW bez.
Zatim, tu su i problemi u lancu snabdevanja, uključujući „podržavanje proizvodnih kapaciteta, kao što su brodovi, brodogradilišta, lokacije za montažu i postavljanje opreme na moru, kao i ljudski resursi za projektovanje, izgradnju i upravljanje sistemima na moru”, kažu iz ENTSO-E.
Još jedno usko grlo odnosi se na nabavku ključnih sirovina potrebnih za izgradnju infrastrukture, dodaje ENTSO-E, rekavši da je „izazov koji je pred nama ogroman jer je tržište ofšor infrastrukture globalno, a resursi oskudni“. Vetroelektrane na moru su takođe često povezane sa više od jedne zemlje, što zahteva bližu koordinaciju između vlada, vlasnika proizvodnih sredstava i operatera mreže nego tradicionalni projekti obnovljive energije.
„Politika oko pristupa mreži i mrežnog povezivanja, posebno povezivanja hibridnih mreža, je složena. Važno je da se što pre reši pitanje podele troškova. Inače EU rizikuje da propusti ulaganja”, rekao je Giles Dickson iz VindJuropa.
Prema ENTSO-E, prevazilaženje ovih izazova će zahtevati saradnju bez presedana između javnih vlasti i industrije i sistematskog pristupa planiranju i izgradnji mreže. Dobra vest je da su kreatori politike EU svesni ovih izazova. Evropska komisija je u novembru prošle godine predstavila akcioni plan za ubrzanje uvođenja električnih mreža i uklanjanje uskih grla koja ometaju korišćenje obnovljivih izvora energije. Energetika.net
