VAŠINGTON – Budućnost trgovine LNG-om između SAD i EU pod Trampovim obnovljenim predsjedništvom nalazi se na kritičnoj raskrsnici.
S jedne strane, Trampova posvećenost povećanju domaće proizvodnje energije i jačanju izvoza je u skladu sa hitnom potrebom Evrope za diverzifikacijom i bezbednošću energije. S druge, infrastrukturna ograničenja, konkurentnost troškova i stroga evropska klimatska politika mogu ometati ekspanziju trgovine LNG-om.
Novembarski izbori u SAD-u, povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, doneli su ključnu promjenu u američkom energetskom pejzažu i preorijentaciju prioriteta sa fokusom na povećanje domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa.
Tokom kampanje, Tramp se prisjetio ličnih velikih dostignuća u svom prvom mandatu, kao što je odobrenje naftovoda Keystone XL i Dakota Access i otvaranje saveznih zemalja i priobalnih područja za proizvodnju nafte i gasa.
Sada je najavio da će, počevši od januara 2025. godine, „osloboditi proizvodnju domaćih energetskih resursa, smanjiti rastuće cijene benzina, dizela i prirodnog gasa i promovisati energetsku bezbjednost za naše prijatelje širom svijeta“.
Kao što je predviđala kompanija za istraživanje energetike Rystad Energy, „očekuje se da Tramp ojača ulogu SAD kao vodećeg izvoznika nafte i LNG-a“.
Ako to ide u pravcu obezbjeđivanja energetske bezbjednosti Evrope, onda je EU učesnik toga. Kako izvještava Evropska komisija, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, udeo ruskog gasa iz gasovoda u ukupnom uvozu energenata u EU je dramatično pao – sa 41 odsto u 2021. godini, na oko osam odsto u 2023. godini. Ovo je zamenjeno uglavnom LNG-om iz SAD-a, koji je činio 46 odsto uvoza LNG u EU 2023. godine.
To ne znači da je EU u potpunosti prestala da uvozi ruski LNG. Tokom ove godine, Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER) utvrdila je da je 2023. Evropa uvezla 18 milijardi kubnih metara ruskog LNG-a, uglavnom na osnovu dugoročnih ugovora potpisanih pre 2022.
Uprkos usvajanju 14. paketa sankcija koje zabranjuju sve buduće investicije i izvoz za projekte LNG-a u izgradnji u Rusiji, potpuna zabrana u EU nikada nije dogovorena. Države članice se nisu ujedinile, s tim da su se Mađarska i Njemačka protivile potpunoj zabrani (Njemačka je, možda, napravila preokret kada je njeno ministarstvo ekonomije naložilo državnom operateru LNG terminala Deutsche Energy Terminal da odbije bilo kakvu ispruku ruskog LNG-a).
Dakle, jedna od najznačajnijih mogućnosti za povećanu trgovinu LNG između SAD i Evrope leži u potrebi Evrope za energetskom sigurnošću.
„I dalje dobijamo mnogo LNG-a iz Rusije i zašto ga ne bismo zamijenili američkim LNG-om, koji je za nas jeftiniji i obara naše cijene energije“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Obostrana korist
„Mislim da je povećanje američkog izvoza LNG-a u EU geopolitički scenario od kojeg svi dobijaju u smislu da bi mogao biti od velike koristi za obje strane. To bi moglo u većoj mjeri da okrene trgovinski bilans prema SAD, a to bi, zauzvrat, dalo budućoj Trampovoj administraciji razlog da izbjegne nametanje carina na uvoz iz EU”, objasnio je je Nik Siter, profesor na Katedri za javnu politiku na Centralnoevropskom univerzitetu (CEU).
Takođe se složio da bi povećani uvoz LNG-a iz SAD dao EU više prostora da smanji preostali uvoz gasa iz cjevovoda i LNG-a iz Rusije.
„Ovo bi, zauzvrat, uklonilo poslednje elemente ruskog energetskog oružja što se tiče EU i omogućilo EU da poveća pritisak na Rusiju sankcionisanjem trgovine LNG“, nastavlja profesor Siter.
Start terminala za izvoz LNG-a
Međutim, gledajući 2024. i dalje, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je saopštila da se očekuje da će se globalna ponuda LNG-a povećati za samo dva odsto u 2024. godini, što je najsporija godišnja stopa rasta od 2020. godine.
„Neplanirani prekidi, sve veći problemi u snabdijevanju napojnim gasom kod određenih zastarjelih proizvođača i kašnjenja u projektima, opterećuju globalno snabdijevanje LNG-om. Rast snabdijevanja LNG-om će se ubrzati na skoro šest odsto u 2025. godini, jer će nekoliko velikih LNG projekata biti na mreži. Očekuje se da će Sjeverna Amerika činiti više od 80 odsto globalne varijabilne ponude LNG-a 2025. godine, prokomentarisao je Gergeli Molnar, analitičar za gas IEA.
Idući u tom pravcu, Tramp je imenovao izvršnog direktora naftne industrije Krisa Rajta da vodi Odjeljenje za energetiku. Jedan od prvih zadataka Rajta biće da okonča pauzu na novim terminalima za izvoz LNG-a koje je uvela Bajdenova administracija.
Ključan rast izvoza LNG-a za SAD
Američki institut za naftu (API), koji predstavlja američke naftne kompanije, objavio je mapu puta za buduću administraciju u kojoj stoji da je „povećan američki izvoz LNG-a ključan za smanjenje američkog trgovinskog deficita i ključna konkurentska prednost u odnosu na Kinu, Rusiju i druge loše aktere.”
Među najhitnijim prioritetima, API preporučuje ukidanje pauze u isporuci LNG-a: „Globalna potražnja za gasom je rekordno visoka i ubrzano raste i ova potražnja treba da se zadovolji snabdevanjem iz Sjedinjenih Država. Ukidanje pauze može da se uradi već prvog dana i ima trenutni efekat.“
Industrijska konkurentnost EU
Ipak, izazovi ostaju. Rystad Energy je upozorio na značajnu globalnu neizvjesnost koja predstoji u prvom kvartalu 2025. i da se mora paziti na potražnju LNG-a u Južnoj Americi i Egiptu, geopolitička previranja zbog moguće eskalacije sukoba na Bliskom istoku i proširenja sporazuma o obimu tranzita u Ukrajini. Međutim, trgovina LNG-a između SAD-a i EU ne dolazi bez negativnih posljedica.
Prije svega, to se odnosi na cijene. Briselski istraživački centar Bruegel upozorio je da bi, iako je Tramp obećao da će prepoloviti cijene prirodnog gasa i električne energije u roku od godinu dana, uglavnom kroz povećanu proizvodnju prirodnog gasa, to povećati jaz u cijenama energije između EU i SAD, dodatno podrivajući industrijsku konkurentnost EU.
S druge strane, pošto je Trampova administracija poznata po promovisanju javno-privatnih partnerstava i podsticanju razvoja infrastrukture, jačanje saradnje između SAD i EU moglo bi da podstakne tehnološki napredak u transportu i skladištenju LNG-a, uz inovacije koje podstiču od tehnologije transporta do hvatanja i skladištenja ugljenika (CCS) i projekte zelenog vodonika.
Logistički izazovi
Drugo, dok je Evropa napravila korake u izgradnji terminala za uvoz LNG-a i postrojenja za ponovnu gasifikaciju, ostaju značajni dispariteti u infrastrukturi širom regiona, što bi moglo da ometa protok LNG-a iz SAD. Zapravo, interne mreže cjevovoda koje povezuju LNG terminale sa krajnjim korisnicima nisu ujednačene strukture, stvarajući logističke izazove. Inicijativa Vertikalni koridor ima za cilj da postane rješenje za međupovezanost centralne i istočne Evrope.
Budućnost trgovine LNG između SAD i EU pod Trampovim obnovljenim predsedništvom nalazi se na kritičnoj raskrsnici. S jedne strane, Trampova posvećenost povećanju domaće proizvodnje energije i jačanju izvoza je u skladu sa hitnom potrebom Evrope za diverzifikacijom i bezbjednošću energije. S druge strane, infrastrukturna ograničenja, konkurentnost troškova i stroga evropska klimatska politika mogu ometati ekspanziju trgovine LNG-om.
Uprkos ovim izazovima, ostaje prilika za win-win scenario za jačanje geopolitičkih saveza i podsticanje uzajamne ekonomske koristi, obezbeđujući dugoročna partnerstva. Ceenergy News
