Ovaj projekat obuhvata gradnju tri hidrocentrale, a klizište se pojavilo na pregradnom mjestu centrale B2 i pristupnom putu.
Ugovor o sanacije je nedavno potpisan sa firmom „Bossil“ iz Viteza koja je bila najpovoljnija na tenderu sa ponudom od 4,99 miliona KM bez PDV-a, odnosno 5,84 milona KM kada se obračuna porez.
U ovu cijenu ulaze zemljani i betonski radovi te sanaciju klizišta šipovima i sidrima.
Takođe, u toku je i tender za uslugu tehničkog nadzora, čija je procijenjena vrijednost 300.000 KM bez PDV-a, odnosno 351.000 KM sa ovim porezom.
Do objave teksta nismo uspjeli stupiti u kontakt sa direktorom preduzeća „HE Bistrica“ Dejanom Pavlovićem kako bi dobili više informacija.
On je krajem prošle godine za „Nezavisne novine“ izjavio da je urađeno 40 odsto posla na ovom projektu te da će objekti biti na mreži u prvoj polovini 2027. godine.
U Centru za životnu sredinu Banjaluka napominju da je Studija uticaja na životnu sredinu nekvalitetna.
„Sama studija je rekla da će sve proći u najboljem redu, a sada vidimo da se javljaju problemi na terenu“, kazali su oni.
Podsjećamo, ugovor o izgradnji ovih elektrana potpisan je 2019. godine sa kineskom firmom AVIC-ENG, a radovi na projektu vrijednom preko 100 miliona evra su počeli 2021. godine.
Početku radova prethodio je nesvakidašnji dogovor između Elektroprivrede Republike Srpske i laktaškog biznismena Milenka Čičića.
Naime, Srpska je Čičiću, odnosno njegovom preduzeću “Kaldera” prije 17 godina za 6,8 miliona maraka prodala kocesiono preduzeće “HE Bistrica”.
Iako na gradnji hidrocentrala nije uradio ništa, Republika Srpska, odnosno „Elektroprivreda RS“ je 2019. godine kupila preduzeće i po tom osnovu mu isplatila preko 21 milion maraka.
Hidroelektane se grade u donjem toku rijeke Bistrice, uz magistralni put Foča-Sarajevo, a svaka će se sastojati od brane, dovodnog tunela, cjevovoda i mašinske zgrade.
Ukupna instalisana snaga ovog sistema je 39 megavata sa ukupnom godišnjom proizvodnjom 152 gigavat časa električne energije.
