BANJALUKA, Tržište naftnih derivata  Republike Srpske i BiH poslednjih godina je preplavljeno milionima tona lož-ulja koje se ilegalno sipa u rezervoare automobila, čime su budžeti oštećeni za desetine miliona maraka, pokazuju podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH, do kojih je došao sajt ENERGETIKARS.com.

Korišćenje lož-ulja kao pogonskog goriva je nezakonito jer se na njega ne obračunavaju akcize, ali to svi tolerišu skrivajući se iza “nedorečenih zakonskih propisa”. U inspekciji RS priznaju da znaju za ovu praksu, ali se pravdaju da su im „ruke vezane“.

Iako se značajne količine ovog energenta obezbjeđuju iz Rafinerije nafte Brod, dodatni milioni kilograma lož-ulja stižu iz zemalja regiona među kojima prednjače Hrvatska, Slovenija i Italija. Samo prošle godine iz uvoza je u promet stavljeno 39,5 miliona kilograma u vrijednosti većoj od 60 miliona maraka, a značajne količine u BiH su isporučivane i iz Amerike, Španije, Mađarske i Grčke.

Umjesto za zagrijavanje ovaj energent završava kao jeftinije pogonsko gorivo u motornim vozilima. To potvrđuju i statistički podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH o njegovoj potrošnji, a iz kojih je jasno uočljivo da trend rasta broja registrovanih vozila prati nelogičan pad prometa motornih goriva, dok sa druge strane dolazi do stalnog rasta potrošnje lož-ulja.

Litar lož-ulja u Bosni i Hercegovini skoro je za marku je jeftiniji od motornih goriva, što zbog niže akcize koja se na njega plaća (0,30 KM), što zbog činjenice da je u potpunosti oslobođeno plaćanja putarine jer je riječ o energentu koji se po zakonu može koristiti isključivo za zagrijavanje prostorija.

Prema podacima UIO BiH, od 2009. godine do danas je na domaćem tržištu zabilježeno značajno povećanje prodaje lož-ulja. Samo u prošloj godini je prodato 142,3 miliona kilograma ovog energenta, što je za 32 miliona više u donosu na 2009. godinu. Istovremeno promet prodaje motornih goriva bilježi konstantan pad, iako se broj registrovanih vozila (2009.-2011.) povećao za oko 130 hiljada.

„Samo prošle godine u BiH je uvezeno 39, 5 miliona kilograma lož-ulja, a iz domaće proizvodnje u promet stavljeno još oko 102,7. Kada se ovaj podatak uporedi sa prometom motornih goriva koji je u 2009. godini iznosio više od milijardu kliograma, a u 2012. smanjen na 948,7 miliona, onda je sasvim sigurno da postoje zloupotrebe prilikom prometa ovog energenta, što su pokazale i analize Odsjeka za suzbijanje krijumčarenja UIO“, kaže za ENERGIKARS.com portparol UIO BIH Ratko Kovačević.

Posljednji nalazi tržišne inspekcije RS, takođe, pokazuju da se zakon uveliko krši u praksi, jer građani na benzinskim pumpama lož-ulje sipaju u kanastere iz kojih naknadno ovaj energent presipaju u rezervoare svojih automobila.

 Inspekcija priznaje da se zakon krši

„Problem je evidentan, ali ga je teško dokazati u inspekcijskim kontrolama. Prvenstveno što se u pristustvu inspektora ne čine prekršaji na benzinskim pumpama, pa se lož-ulje ne sipa direktno u rezervoare, nego u kanistere iz koji se naknadno presipaju u motorna vozila i radne mašine. Sugerisali smo nekoliko puta resornim ministarstvima na ovaj problem i na mogućnost suzbijanja ukoliko se propišu precizne kazne za ona lica koja voze automobile i mehanizaciju na lož ulje“, kaže za ENERGETIKARS.com glavni Republički tržišni inspektor RS Borka Surtov.

Zbog toga bi, smatra ona, trebalo što prije izmjeniti Odluku i Uputstvo o kvalitetu tečnih naftnih goriva koje Savjet ministara BiH usvojio 2002. godine.

„Postoje nedorečenosti po pitanju nadležnosti, inspekcijskog nadzora i kaznenih odredbi, pa je potrebno u što kraćem roku ovu oblast što bolje pravno regulisati i na bolji način definisati prekršaj za one koji koriste lož-ulje mimo zakona. Sadašnjom Odlukom kada se utvrdi upotreba lož-ulja u motronim vozilima za fizička lica je predviđena obavezna mjera oduzimanja vozila do konačnog utvrđivanja odgovornosti. Međutim, nisu nisu definisani rokovi oduzimanja i kakvo je postupanje sa douzetim vozilom, čuvanje i skladištenje“, navodi Surtov, te dodaje kako je Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH formiralo radnu grupu kako bi se pronašlo najbolje rješenje za izmjenu Odluke.

Rade Vidaković, načelnik odjeljenja za marketing i reklamu „Optima grupe“, takođe smatra da veliki procenat kupovine i potražnje za lož-uljem na domaćem tržištu prevazilazi realne potrebe.

„Moguće povećanje akciza za lož-ulje sigurno bi sredile potrošnju ovog energenta, pa se ono ne bi u ovolikoj mjeri koristilo za pogon automobila. Nije teško zaključiti da promet lož-ulja na tržištu premašuje potrebe za grijanjem objekata“, poručuje Vidaković.

Akcize po litru energenta u KM:

Evidentan pad prihoda od akciza

Prihodi od akciza za naftu i naftne derivate u KM:  

                                                                   2011.              2012.

 Prihodi od akciza za naftu i naftne derivate   429miliona   418 miliona

Prihodi od putarine za održavanje puteva     175miliona   172 miliona

Prihodi od putarine za izgradnju autoputeva 117miliona   115 miliona

 Pregled povećanja prometa lož – ulja (kg):

Pregled prometa motornih goriva (kg):

 J. Despotović