DOBOJ, Termoelektrana /TE/ “Stanari” biće puštena u komercijalni rad tokom prve polovine 2016. godine, a prvo potpaljivanje peći očekuje se krajem 2015. godine, najavljuje tehnički direktor TE Savo Mirković.
“Puštanjem u rad TE značajno će biti poboljšana sigurnost snadbijevanja potrošača strujom, imajući u vidu da će pogonska spremnost postojećih termoelektrana u Republici Srpskoj i BiH biti slabija zbog starosti i očekivanog povećanja potrošnje struje”, objašnjava Mirković.
Projektovano je i ugovoreno da TE godišnje proizvede 2.000 gigavat-časova energije, te da je raspoloživost od 7.500 časova rada na mreži u punom kapacitetu. Za priključenje na elektroenergetski sistem BiH biće izgrađeno razvodno postrojenje – trafo-stanica naponskog nivoa 400/110 KV.
Mirković navodi da su sa Vladom Republike Srpske potpisana tri koncesiona ugovora – za ugalj, vodu i termoelektranu, na period od 30 godina, uz mogućnost produženja za dodatnih 15 godina.
Na osnovu koncesionih ugovora u budžete lokalne zajednice i Republike Srpske, samo na osnovu koncesionih naknada, biće isplaćeno sedam miliona KM na godišnjem nivou, uz dodatne poreze, doprinose i takse.
“Ovakva postrojenja projektuju se na radni vijek od 30 godina sa mogućnošću da nakon 200.000 radnih časova ‘ide’ revitalizacija životnog vijeka za nekih 10 do 15 godina”, pojašnjava Mirković i napominje da u okruženju nema termoelektrane sa dužim radnim vijekom od 40 do 50 godina.
Životni vijek TE “Stanari” usklađen je sa rezervama uglja koji se dobija sa površinskih kopova Raškovci i Ostružnja. Instalisana snaga TE od 300 megavata i predviđena potrošnja uglja od 305 tona na čas prilagođena je procijenjenim rezervama od 108.000.000 tona uglja.
Godišnja projekcija potrošnje je do 2.300.000 tona, ali, ako je kvalitet uglja niži, potrošnja će biti veća.
Stanarski ugalj lignit, sa malim sadržajem sumpora i pepela, ali i male kalorične moći, vrlo je prihvatljiv za spaljivanje u Termoelektrani, što ga čini i ekološki prihvatljivim. Količine pepela u uglju su minimalne – oko devet odsto.
Sagorijevanje uglja vrši se u specifičnom kotlu, kakvog nema u okruženju, ali koji je prihvatljiv za ovu vrstu uglja, sa ekološkog i eksploatacionog aspekta. Pošto nema dovoljno tehnološke vode, predviđeno je vazdušno hlađenje, a potrošnja vode je svega 95 kubika na čas, dok elektrane u okruženju za svoj rad troše i više od 1.000 kubika vode.
TE “Stanari” je projektovana u skladu sa direktivama EU o zaštiti životne sredine koji su stroži od trenutnih zakona na ovim prostorima, što je čini ekološki sigurnom. Granična emisija sumpornih oksida i azotnih oksida jeste 110 miligrama po normalnom kubnom metru, što je duplo manje od evropskih propisa.
Emisija pepela sa dimnjaka visine 150 metara, koji će biti ispušten u atmosferu iznosi oko 20 miligrama po normalnom kubnom metru. Deponovanje šljake i pepela biće usklađeno savremenim ekološkim metodama i vršiće se u posebno zaštićenim vodonepropusnim kasetama, koje će se skladištiti u dijelu rudnika gdje je završena eksploatacija uglja.
Rudnik i TE “Stanari” kao društveno odgovorna firma u relativno maloj lokalnoj zajednici nastoji da prati rad opštine. Do sada su lokalne škole opremljene savremenim informacionim tehnologijama.
“Neki od stipendista su zaposleni u kompaniji, a u saradnji sa opštinom izgrađen je i Centar za kulturu”, navodi Mirković za Srnu.
Izgradnja TE “Stanari” odvija se po principu “ključ u ruke”. U maju 2005. godine na međunarodnom tenderu rudnik preuzima EFT grupa kao većinski vlasnik, a od novembra 2006. godine kao stoodstotni vlasnik.
Pod nazivom EFT – Rudnik i Termoelektrana “Stanari” preduzeće posluje od januara 2008. godine. Ukupna vrijednost projekta veća je od 550.000.000. evra, što uključuje izgradnju termoelektrane i razvoj rudnika do potrebnog kapaciteta.
U maju 2010. godine potpisan je ugovor za izgradnju TE “Stanari” sa kineskom firmom “Dongfang elektrik korporejšn”, za što je obezbijedila kredit Kineska razvojna banka u iznosu od 350.000.000 evra.
Po završetku izgradnje Termoelektrana će upošljavati oko 850 radnika. Srna
