NEUM – Aktuelna situacija u svijetu pokazala je da snabdjevanje energentima iz manje izvora nosi rizike za zemlju, te je neophodno smanjiti zavisnost, a sve u cilju kako bi potrošači imali sigurnost snabdjevanja i stabilnost cijena. U BiH se preko 60 odsto energije dobija iz prljavih tehnologija, iz sagorjevanja uglja, a oko 35 odsto iz vodnih resursa, te samo dva odsto iz vjetra i solara, što je potencijal koji treba proširivati, poruka je predstavnika vlasti i ambasadora uoči početka Energetskog samita 2022 u Neumu.
Ambasador SAD u BiH Michael J. Murphy rekao je da su BiH potrebne funkcionalne i efikasne institucije koje će da postižu rezultate.
„Davno je došlo vrijeme da se svi vrate na posao. Lideri u BiH su preuzeli obaveze da postignu napredak u proizvodnji zelene energije i u toj oblasti je ostalo puno posla. SAD ostaju posvećene i pružaće podršku energetskom sektoru u BiH. Nadam se da će samit pokrenuti posao koji isuviše dugo čeka“, rekao je Murphy.
Rezidentna koordinatorica UN Ingrid Macdonald rekla je da realizacija konkretnih aktivnosti treba da počne, te da je odlučujući trenutak za suočavanje sa globalnom klimatskom krizom.
„Ljudi i okolina BiH sve više su pogođeni klimatskom krizom, rješenje će zahtjevati hitnu globalnu solidarnost, ali u BiH je moguće i neophodno hitno preduzeti korake da se krene naprijed“, poručila je Macdonald.
Dodala je da je efikasnije korištenje energije i pravedna tranzicija ka čistim zelenijim alternativama od suštinskog značaja, ali i da podrška radnicima, koji će biti pogođeni tranzicijom, mora biti u središtu te energetske tranzicije.
„BiH je učinila napredak i obavezala se da će smanjiti emisije stankleničkih gasova. Na lokalnom nivou u BIH, najviši politički predstavnici obavezali su se da će urediti zakonodavstvo koje će pomoći da se postignu ciljevi energetske tranzicije, sada je važnije nego ikad da imamo konkretne korake“, poručila je Macdonald.
Šef Delegacije EU u BiH i specijalni predstavnik EU Johann Sattler rekao je da se u proteklom periodu pokazalo da je važna nezavisnost u energetskom sektoru i da je problematično kada je mali broj izvora energenata.
„Upravo sada cijeli svijet pokušava da smanji zavisnost od fosilnih goriva, krajnji je rok da se BiH pridruži tom vozu. U BiH je preko 60 odsto energije iz prljavih tehnologija, iz sagorjevanja uglja, a oko 35 odsto iz vodnih resursa, a samo dva odsto iz vjetra i solara što je potencijal koji treba proširivati“, rekao je Sattler.
Dodao je da vlasti treba da usvoje nacionalni plan u oblasti klime i energetike, da dalje urede regulative, ističići da ima pomaka na entitetskom nivou, ali da treba i dalje raditi na donošenju propisa u FBIH i na novou BiH.
FOTO: Capital
„Mogu obećati da EU ostaje uz BiH, a primjer toga je i ekonomski investicioni plan i sredstva od preko devet milijardi evra, od čega je dobar dio za energetsku tranziciju, ali da bi do toga došlo, neophodni su projekti“, rekao je Sattler.
Ambasadorica Njemačke u BiH Margret Uebber rekla je da se ne smije dovoditi u pitanje realizacija klimatskih ciljeva i podrivati energetska tranzicija.
„Ono što je sada potrebno je suštinska transformacija sistema, preusmjeravanje politike na državnom, regionalnom i drugim nivoima. BiH je partner u tim naporima i zato je Njemačka pomoć usmjerena upravo na tu tranziciju ka čistijoj energiji i sigurnosti snabdjevanja u budućnosti“, rekla je Uebber.
Dodala je da je tranzicija na OIE težak proces koji zahtijeva političku volju te da se nada da će biti poslat signal od strane političkih lidera u BiH da će ići u tom pravcu.
Ambasador Velike Britanije Matthew Feild rekao je da nestabilnosti na tržištu ukazuju na važnost prelaska BIH na čišće izvore kojih ona ima.
„Potrebo je ulagati u povećati upotrebu čistih izvora energije i to će osigurati prosperitetniji život za sve građane BIH“, kazao je Feild.
Denis Zvizdić, predsjedavajući PD Parlamenta BiH, rekao je da je cilj da se kreira dugoročan energetski sistem u BiH koji bi išao kroz tranziciju na obnovljive izvore energije.
„Trenutno najveći dio čiste energije dobijamo iz hidroenergetskog sektora, ali trebamo krenuti ka kreiranju ambijenta gdje će održivi izvori energije biti više zastupljeni“, kazao je Zvizdić.
Nermin Džindić, ministar energije, rudarstva i industrije FBiH, rekao je da je pripremljen set reformskih zakona, o energiji, el. energiji, gasu i drugim.
„To su ključni zakoni kojima ćemo ispuniti uslove EU i oni će biti usvojeni u narednom periodu. Nadamo se da ćemo sa kolegama iz RS i BiH doći do finalnog zakona o električnoj energiji i gasu na nivou BiH“, rekao je Džindić.
Ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić rekao je da je RS donijela zakon o el. energiji i pristupila restrukturiranju energetskog sektora, kao i da su usvojene dopune zakona o gasu, sve u skladu sa direktivama EU.
„Donijeli smo zakon o OIE s ciljem da podstaknemo investicije u tom sektoru. Ukupna energetska tranzicija je proces pun izazova i moramo imati hrabrost da ga provedemo. U Srpskoj smo trenutno ugovorili ili započeli investicije oko 600 MW instalisane snage iz sunca i hidroenergije, time smo dali pun doprinos tranziciji“, rekoa je Đokić i podsjetio na ugradnju filtera u TE Ugljevik, što se ove godine očekuje i u TE Gacko.
U Neumu je danas otvoren Energetski samit koji će trajati do petka, 25. marta
Organizatori Energetskog samita u BiH 2022 su Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), kroz Projekat asistencije energetskom sektoru (USAID EPA), Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), EU Delegacija u Bosni i Hercegovini, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i Britanska ambasada Sarajevo.
