STRAZBUR – Evropski parlament usvojio je reviziju Uredbe o raspodeli tereta, kojom je određeno obavezujući godišnje smanjenje emisija staklene bašte iz drumskog saobraćaja, grejanja zgrada, poljoprivrede, malih industrijskih postrojenja i upravljanja otpadom u svim državama članicama.
Revizijom je cilj od 30 odsto smanjenja emisija do 2030. u odnosu na nivo iz 2005. godine, povećan na 40 odsto. Ovo je prvi put da sve države članice moraju da smanje emisije u rasponu od 10 do 50 odsto.
Potrebno je da se zatvore rupe u zakonima, kojima će se omogućiti smanjenje emisija, ali da se ipak osigura pravedna i društveno pravična zelena tranzicija. Kao jedna od mera smanjenja jeste da se ograniči broj emisionih jedinica koje države članice mogu da zadrže iz prethodnih godina ili pozajme iz narednih, kao i da se organiči mogućnost trgovine njima sa drugim članicama.
Kako bi se osigurala veća odgovornost država članica, Komisija će informacije o preduzetim merama na nacionalnom niovu objavljivati u skladu sa uputstvima Parlamenta.
Nakon što tekst formalno bude odobren, biće objavljen u Službenom listu EU i 20 dana nakon toga stupiće na snagu.
Takođe, Evropski Parlament podržao je plan za klimatski neutralan sektor zgrada do 2050. godine u cilju smanjenja potrošnje energije i emisija staklene bašte.
Od 2028. godine, sve nove zgrade bi trebalo da imaju nulte emisije, dok je rok za nove zgrade u vlasništvu i posedu javnih organa 2026. godina.
Za postojeće objekte su drugačiji rokovi. Na energetskoj skali od A do G, zgrade koje spadaju u klasu G morale bi da do 2030. godine dostignu najmanje klasu E, a do 2033. glasu D. Rok za kancelarijske i javne zgrade je do 2027, odnosno do 2030. godine. To se postiže postavljanjem izolacije ili poboljšanja sistema grejanja.
Za najsiromašniji deo stanoviništva trebalo bi da se radi na bespovratnim sredstvima i subvencijama.
Prema podacima Evropske komisije, u EU zgrade uzrokuju oko 40 odsto potrošnje energije i 36 odsto emisija staklene bašte. Energetski portal
