BUDIMPEŠTA – Na godišnjoj skupštini MOL Grupe, akcionari su usvojili izvještaj Uprave o poslovanju u 2024. godini i konsolidovane finansijske izvještaje.
Generalna skupština je odlučila da isplati dividendu u ukupnom iznosu od 220 milijardi forinti, a Zsigmond Jarai, dr Laszlo Parragh i dr Martin Roman su ponovo izabrani u Upravni odbor.
Dobit pre oporezivanja MOL Grupe u 2024. godini iznosila je 1,5 milijardi dolara, što je smanjenje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Glavni razlog pada je normalizacija uslova u industriji i pogoršanje makroekonomskog okruženja.
Generalna skupština podržala je predlog Upravnog odbora da se isplate dividende u iznosu od 220 milijardi forinti, što je 10 odsto više nego prošle godine. To uključuje osnovnu dividendu od oko 165 HUF po akciji i posebnu dividendu od dodatnih 110 HUF po akciji, za ukupno oko 275 HUF po akciji.
Zsigmond Járai, dr. Laszlo Parragh i dr. Martin Roman su ponovo izabrani u Upravni odbor na mandat od pet godina.
Zsolt Hernadi, predsednik i izvršni direktor MOL Grupe, komentarisao je rezultate.
“Poslovali smo u svijetu opterećenom geopolitičkim i makroekonomskim izazovima, i zato sam ponosan što smo uprkos svim okolnostima postigli značajne uspjehe i ispunili finansijske ciljeve. Budućnost donosi mnoge neizvijesnosti, ali naš pravac je jasan – nastavljamo da jačamo našu konkurentnost prateći sopstveni put. Mudro ćemo nastaviti tranziciju u rafinerijama, izgraditi konkurentnu i održivu petrohemiju, razviti snažan domaći i međunarodni istraživački i proizvodni portfelj, negovati maloprodajni pristup i snažno se fokusirati na kružnu ekonomiju. Sve ćemo to učiniti sa maksimalnom efikasnošću kako bismo nastavili da stvaramo vrednost za naše akcionare“, rekao je Hernadi.
U 2024. godini, MOL je ostvario prilagođenu CCS EBITDA od 3,073 milijardi dolara, što je samo jedan odsto manje u odnosu na godinu ranije, dok je premašilo tržišna očekivanja od oko tri milijarde dolara.
Istraživanje i proizvodnja nafte i gasa, isključujući jednokratne stavke, ostvarila je EBITDA od 402,1 milijardi forinti (1.099 miliona dolara), što je povećanje od 18 odsto u odnosu na 2023. godinu zbog većeg obima proizvodnje i nižih naknada za rudarstvo zbog ispunjavanja minimalnih kvota u Mađarskoj.
Rafinerija i marketing poslovanje generisao je neto CCS EBITDA od 463,4 milijardi HUF (USD 1,267 milion), što je smanjenje od dva odsto u odnosu na prethodnu godinu. Na rezultate su uticale slabije rafinerijske marže, delimično ublažene boljim prodajnim rezultatima. Prateći negativne trendove u industriji, Petrokemija je nastavila da ima negativan uticaj na ukupan EBITDA segment.
EBITDA maloprodajnih usluga porasla je za 11 odsto na 271 milijardu forinti (743 miliona dolara), podstaknuta organskim rastom kroz prodaju negoriva i konsolidacijom slovenačkog tržišta nakon akvizicije sredinom 2023. godine.
Poslovanje sa gasom ostvarilo je EBITDA od 89 milijardi forinti (244 miliona dolara), što je smanjenje od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu, prvenstveno zbog povećanja potražnje za transportom, kao i promena u regulisanim tarifama.
Poslovanje sa uslugama kružne ekonomije zabeležilo je negativnu EBITDA od 20,3 milijarde forinti (-52 miliona USD) u 2024. godini.
MOL Grupa je međunarodna, integrisana maloprodajna kompanija za naftu, gas, petrohemiju i robu široke potrošnje, sa sjedištem u Budimpešti, Mađarska.
Aktivan je u više od 30 zemalja, sa dinamičnom međunarodnom radnom snagom od 24.000 zaposlenih i više od 100 godina iskustva.
MOL Grupa upravlja sa tri rafinerije i dva petrohemijska postrojenja pod integrisanim upravljanjem lancem snabdijevanja u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, i posjeduje mrežu od skoro 2.400 benzinskih pumpi u deset zemalja centralne i jugoistočne Evrope.
U svojim istraživačkim i proizvodnim aktivnostima, MOL se oslanja na više od 85 godina iskustva u oblasti ugljovodonika i 30 godina iskustva u ubrizgavanju CO2.
MOL Grupa je posvećena transformaciji svog tradicionalnog poslovanja zasnovanog na fosilnim gorivima u održivi poslovni model sa niskim udjelom ugljenika i ima za cilj da postane neto ugljenik neutralan do 2050. godine, istovremeno oblikujući kružnu ekonomiju sa niskim udjelom ugljenika u centralnoj i istočnoj Evropi.
