NEW YORK – Cijene nafte nastavile su snažno da rastu uprkos povećanom prometu kroz Ormuski moreuz, jer obnovljeni sukobi SAD i Irana održavaju visok rizik od poremećaja globalnog snabdijevanja, pa je Brent u petak porastao 0.6 odsto na 96.06 dolara po barelu, dok je američki WTI ojačao 0.9 odsto na 92.10 dolara.
Oba pokazatelja bila su na putu ka najvećem sedmičnom rastu od sredine jula, pri čemu je Brent dobijao 7.6, a WTI 10.4 odsto.
Američka vojska je u utorak kroz Ormuski moreuz sprovela 40 komercijalnih brodova koji su prevozili oko 18 miliona barela nafte, što je bio najveći dnevni obim od početka sukoba, ali je situacija i dalje nestabilna jer novi iranski napadi na američke baze u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima mogu ponovo ugroziti saobraćaj.
Prije sukoba kroz moreuz je prolazilo oko 20 miliona barela dnevno, dok je američka Uprava za energetske informacije procijenila da je tokom drugog kvartala prosjek pao na samo 4.9 miliona barela dnevno.
Dodatni pritisak stvaraju novi američki napadi na Iran i izraelske prijetnje iranskoj infrastrukturi, zbog čega Capital Economics očekuje da bi Brent do kraja godine mogao dostići 100 dolara po barelu, prije pada prema 70 dolara do kraja 2027. godine.
Cijene podržavaju i američke zalihe sirove nafte, koje su u sedmici zaključno sa 28. avgustom pale za oko 4.5 miliona, na 424.5 miliona barela, iako strateg Julius Baera Norbert Riker smatra da bi poboljšanje prometa kroz Ormuski moreuz moglo vratiti cijene prema 70 dolara još tokom 2026.
Pritisak nije ograničen samo na sirovu naftu, pošto je američki dizel u četvrtak dostigao rekordnih 5.82 dolara po galonu, premašivši prethodni maksimum iz juna 2022. godine.
Rast cijena podstiču ukrajinski napadi na ruske rafinerije, nestabilnost na Bliskom istoku i male zalihe destilata pred sezonu grijanja na sjevernoj hemisferi, što održava i povećan rizik od inflacije navodi invezz.
