Njemačke lekcije iz bioenergetike

ERSINGEN, Od kada je odlučila da 2022. godine zatvori sve nuklearane elektrane, Njemačka se okrenula energiji sunca, vode, vetra, biomase.

U posljednjoj deceniji osnovana su 82 bioenergetska sela. Trećina je u pokrajini Baden Virtemberg koja je ugostila predstavnike lokalnih samouprava iz Srbije i ekipu RTS-a.
U bioenergetskom selu Ersingen nema neiskorišćenog đubreta iz prirode. Granje, lišće, stajnjak, sve se pretvara u električnu i toplotnu energiju.
“Od poljoprivrednika koji ima 250 krava uzimamo stajnjak koji mešamo sa otpadom sa zelenih površina i tako proizvodimo biogas. Uz pomoć njega proizvodi se dva do dva i po miliona kilovat-časova struje što odgovara potrebama oko 700 domaćinstava”, objašnjava gradonačelnik Ersingena Udo Klajner.
Oto Vajtman iz bioenergetskog sela Ultermasholderbah kaže da su krajnji računi koje dobijaju potrošači manji nego ranije. “Napravili smo kompleksan sistem računanja potrošnje koji je dobar i za male i za velike potrošače”, ističe Vajtman.
Svako selo kao enregent koristi ono čega najviše ima.
Osim drvne sječke, stajnjaka i kukuruza, bioenergetsko selo Zibenajh, za proizvodnju struje i toplotne energije koristi i miskantus. To je japanska trska koja se jednom sadi, a žanje 25 godina. Zemljište na kojem raste nije potrebno dodatno tretirati ni đubriti.
Sa prednostima bioenergetskih sela upoznali su se i predstavnici opština Pirot, Zrenjanin, Arilje i Ivanjica u okviru projekta koji podržava njemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju, a sprovodi organizacija GIZ.
“Mi smo uradili studiju izvodljivosti, takođe je urađen i projekat kotlarnice na biomasu odnosno na sečku i na ostatke pošto se gaji malina“, kaže predsjednik opštine Arilje Milan Nikolić.
Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina, ističe ekonomski značaj. “Pored zaštite životne sredine, svakako ekonomski razlog je da obezbedimo jeftiniji energent ali prvenstveno da ovaj energent proizvodimo na našoj teritoriji, nema uvoza sredstva i sav novac ostaje u našoj zemlji“, kaže Radišić.
Juta Lik iz njemačkog Ministarstva za životnu sredinu, klimatsku zaštitu i energetski sektor smatra da bi Srbija posebno u ruralnim sredinama trebalo da razmišlja o korišćenju obnovljivih izvora energije. Objašnjava da se na taj način stvaraju nova radna mjesta, sigurno i nezavisno snabdevanje energijom, ali se i čuva životna sredina.
U Njemačkoj će prefiks bioenergetsko dobiti još 33 sela. Postojeća, pokrajina je podržala sa po 200.000 evra. Država je subvencionisala do 40 odsto investicionih troškova. Trećina novca stigla je iz zadruga, a ostatak kroz kredite. RTS