SARAJEVO, Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija, pod naznakom “vrlo hitno”, Predsjedništvu BiH 8. maja uputio je dopis kojim daje pozitivno mišljenje za zaključivanje memoranduma o razumijevanju između BiH, Albanije, Crne Gore i Hrvatske za “projekat transporta prirodnog gasa iz Azerbejdžana” i traži saglasnost za taj projekat.
U dopisu, koji je u posjedu “Glasa Srpske”, navedeno je da se radi o projektima Transjadranskog gasovoda (Trans adriatic pipeline TAPT) i Jadransko-jonskog gasovoda (Ionian-adriatic pipeline IAP) kojim se planira transport azerbejdžanskog prirodnog gasa preko Grčke do Italije.
Transjadranski gasovod (TAP) bi trebalo da transportuje gas iz azerbejdžanskog polja “Šah Deniz II” u Evropu.
Konzorcijum proizvođača gasa u okviru projekta Šah Deniz je 29. juna prošle godine objavio da će taj projekat “Nabuko zapad” biti jedan od dva konačna kandidata za dovođenje azerbejdžanskog gasa u Evropu iz Turske preko Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije.
Ove godine konzorcijum treba da se odluči između trase “Nabuko zapad” ili trase Transjadranskog gasovoda, koji ide od Turske prema Italiji preko Grčke i Albanije.
Transjadranski gasovod ranije je potpisao memorandume o razumijevanju sa budućim izvođačima izgradnje Jadransko-jonskog gasovoda (IAP), kompanijama “Plinakro” iz Hrvatske, “BH-Gas” iz BiH, “Geoplin plinovodi” iz Slovenije i vladama Crne Gore i Albanije. Tim dokumentom je predviđeno da će TAP, ako bude građen, biti povezan sa IAP.
– S obzirom na strateški značaj energetske sigurnosti i saradnje u ovoj oblasti između BiH, Albanije, Crne Gore, Hrvatske, Italije i Grčke, smatramo da Predsjedništvo BiH treba da zauzme pozitivan stav prema zaključivanju memoranduma i da ovlasti ministra inostranih poslova da ga potpiše – napisao je Lagumdžija.
Istakao je da MIP smatra da je taj Transjadranski gasovod “u funkciji unapređenja regionalne saradnje u oblasti energetike te da je od velikog značaja za energetsku sigurnost zemlje, za diverzifikaciju energetskog snabdijevanja te za privredu čitavog regiona”.
Lagumdžija je u obrazloženju naveo da se radi o transportu prirodnog gasa iz regije Kaspijskog mora do južne Italije i ostatka Evrope, preko Grčke i Albanije. Dodao je da bi BiH, kao i čitav region zapadnog Balkana, trebalo da budu snabdjeveni prirodnim gasom iz tih projekata.
Stručnjaci upozoravaju da se radi o pokušaju “miniranja” već pokrenutog projekta izgradnje gasovoda “Južni tok” koji podrazumijeva gasifikaciju Republike Srpske ruskim gasom, a za koji je zatvorena i finansijska konstrukcija.
Istovremeno, za projekte TAP i IAP još ne postoji ni odluka o ulaganju, kao ni konačna odluka o gradnji ove trase ili trase “Nabuko zapad”. Zanimljivo je, takođe, da se tim pitanjem na ovakav način bavi Ministarstvo spoljnih poslova umjesto nadležnog Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
Prošle godine konzorcijum TAP saopštio je da je cilj ovog projekta da se “smanji zavisnost Evrope od uvoza ruskog gasa”, te da će “konačna odluka o ulaganju u projekat biti donesena sredinom 2013. godine”.
Stručnjak za energetiku Dušan Bogdanović kaže da je očigledno da je potez MIP-a BiH pokušaj razbijanja već dogovorenog koncepta i projekta “Južni tok” putem zakulisnih političkih igara.
– Nevjerovatni su ti pokušaji miniranja u Sarajevu svega uspješnog što dolazi iz Ruske Federacije i, naročito, iz RS. Ta informacija je sasvim nešto novo i nepotrebno. Ljudi iz kompanije “Gasprom” već su sa direktorom preduzeća “Gas-Res” Slobodanom Puhalcem razgovarali o trasi gasovoda. “Južni tok” se nalazi u operativnoj fazi i zato je ta priča iz Sarajeva bezobrazna i potpuno besmislena – kaže Bogdanović.
On kaže da, generalno, ovaj potez pokazuje da za RS iz Sarajeva ne može doći ništa dobro.
– U prilog tome govori i podatak o tome koliko se nafte i naftnih derivata u FBiH uvozi sa strane, a ne iz Rafinerije nafte Brod. To je pokušaj prekidanja svih veza i kontakata, ali i rušenje ekonomskih interesa sopstvene zemlje – kaže Bogdanović.
Lagumdžija je isti dopis uputio i Savjetu ministara.
Turska
U junu prošle godine Turska je sa Azerbejdžanom potpisala sporazum o gradnji Transanadolskog gasovoda.
Zvaničnici u Turskoj tada su kazali da će ovaj potez ojačati ulogu Turske kao velike tranzitne zemlje i njenu pregovaračku moć u odnosu na EU i Rusiju.
Ekspert za energetiku kaspijskog regiona Jan Sir rekao je da se ovim projektom “održava u životu strateška logika” koja stoji iza južnog energetskog koridora kojim se zaobilazi Rusija.
– Jasno je da će otvaranjem kaspijske zone prema zapadu veza preko turskog Kavkaza ojačati i da će Rusija izgubiti mnogo od svog uticaja – rekao je on.
Za Hilal Pataci, direktorku Budućih energetskih lidera pri Turskom komitetu Svjetskog energetskog vijeća, ovaj sporazum mogao bi se “pretvoriti u problem u rusko-turskim odnosima u godinama koje slijede“. Glas Srpske
