BEOGRAD – Termoelektrane na Zapadnom Balkanu emituju dva i po puta više sumpor-dioksida nego sve termoelektrane u Evropskoj uniji zajedno.
Srbija je u količini ispuštenog sumpor-dioksida nadmašila cijelu EU.
Prihvatanjem Direktive o velikim ložištima i Srbija je preuzela obavezu da smanji ukupnu količinu sumpor-dioksida koji se ispušta u atmosferu. Međutim, umjesto da se smanjuje, emisija je veća.
Pored neriješenih problema emisija gasova sa efektom staklene bašte i nepostojanja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, ozbiljan problem u elektranama je deponovanje produkata sagorijevanja uglja kao i tretman otpadnih voda.
Nacionalni registar izvora zagađivanja prikuplja podatke o emisijama zagađujućih materija u vazduh, a više od 200 velikih operatera dostavljaju ih Agenciji za zaštitu životne sredine.
Po emisiji sumpor-dioksida prednjače termoelektrane i topionica bakra u Boru.
“Izgradnja postrojenja za odsumporavanje, s jedne strane mogla bi doprineti smanjenju emisija sumpordioksida, ali on takođe ima određene efekte. To je povećanje emisije ugljen-dioksida, odnosno smanjenje energetske efikasnosti termoelektrana, zatim odlaganje gipsa i otpadne vode koje nastaju u tom procesu. Pratili smo izgradnju postrojenja i u Srbiji je izgrađeno samo jedno u Kostolcu i dobilo je upotrebnu dozvolu pet godina nakon što je izgrađeno. U januaru ove godine, ali po našim saznanjima ni ono nema postrojenje za preradu otpadnih voda“, navodi Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Emisije sumpor-dioksida su na nivou Evropske unije smanjene za 70 odsto.
Srbija je do sada trebalo da smanji emisije sumpor-dioksida na zakonski prihvatljiv nivo, ali one su veće nego prije.
“Sumpor-dioksid se emituje u nenormalno velikim količinama od strane naših termoelektrana, isto tako i u Boru. Koncentracije koje se oslobađaju nužno dovode do jako velikih zdravstvenih problema. Sumpor-dioksid se emituje kao gas, međutim kada dođe u vazduh on se fizičkim i hemijskim procesima vezuje. Šteti i kratkotrajno djelovanje, a naročito dugotrajno kojem smo svi mi izloženi. Na primjer, 2014. godine je 55 do 60 procenata ljudi u Srbiji bilo izloženo tom aero-zagađenju, a sada svih 100 odsto“, naglašava pulmolog, prof. dr Dragana Jovanović.
Već pet godina Srbija je u obavezi da u skladu sa direktivom Evropske unije o velikim ložištima smanjuje emisiju zagađujućih materija.
“Teoretski, samo sa postrojenjem za odsumporavanje nije moguće zadovoljiti standard koji propisuje direktiva o industrijskim emisijama. Stvar je jednostavna – trebalo bi da napravimo nove elektrane. Mogu biti na biomasu, geotermalne, na ugalj, kombinacija svega toga ili na gas”, navodi Aleksandar Kovačević sa Oksfordskog instituta za energetske studije.
Osim što ugrožavaju zdravlje ljudi, velike emisije sumpor-dioksida utiču i na pojavu kiselih kiša, koje djeluju na biljni svet, na uništavanje šuma i eroziju zemljišta. Eenrgetski portal