BERLIN – U ambicioznom nastojanju ka održivosti, Savezna vlada NJemačke je predložila reviziju Zakona o energiji zgrada. Prema ovom prijedlogu, od 2024. godine svaki novoinstalisani sistem grijanja treba da radi na najmanje 65 odsto obnovljive energije.
Iako ovaj potez stavlja NJemačku, zajedno sa Francuskom, Norveškom, Švedskom, Danskom, Austrijom, Češkom Republikom i Poljskom, na čelo klimatskih akcija, visoki početni troškovi ovih sistema izazvali su debatu.
Prelazak na sisteme grijanja na obnovljive izvore energije dolazi sa početnim troškovima, jer se procjenjuje da ugradnja toplotnih pumpi košta više od 20.000 evra, skoro duplo skuplje od konvencionalnih sistema. Fokus kontroverze bio je na teretu ovih troškova na vlasnike kuća i stanare. Međutim, nemačka vlada tvrdi da će uprkos većoj početnoj ceni, dugoročni operativni troškovi ovih klimatski prihvatljivih sistema biti znatno niži zbog povećane efikasnosti i rasta cijena CO2.
Da bi zaštitila potrošače od visokih početnih troškova, vlada razmatra subvencije kako bi ublažila tranziciju. Prijedlozi obuhvataju pokrivanje od 25 do 40 odsto troškova u zavisnosti od prihoda, a do 80 odsto za određene demografske grupe. Pored toga, vlasnici kuća stariji od 80 godina ili oni koji primaju socijalna davanja biće izuzeti od zamjene pokvarenih sistema grijanja sa obnovljivim. Detalji ovih subvencija, međutim, tek treba da budu finalizovani.
U međuvremenu, glavna tačka debate je uključivanje sistema grijanja „spremnih za vodonik“. Kritičari tvrde da su ovi sistemi veoma neefikasni u poređenju sa toplotnim pumpama, i stoga mogu dovesti do većih troškova za one koji ih instaliraju. Nekoliko studija je zaključilo da je malo vjerovatno da će vodonik igrati značajnu ulogu u grijanju zbog velike količine obnovljive energije potrebne za njegovu proizvodnju.
Nacrt zakona, sa kojim se složila vlada, još treba da prođe u njemačkom parlamentu, a prijedlog je naišao na kritike nekoliko političkih partija. Uprkos kontroverzi, kancelar Olaf Šolc je nagovestio da ne očekuje nikakve suštinske promjene planova. Vlada se nada da će zakon usvojiti prije ljetnje pauze u parlamentu u julu i avgustu, ali opozicione stranke su predložile odlaganje do jeseni.
Ambiciozni prelazak na grijanje pogodno za klimu, iako je još uvek u toku debate, naglašava posvećenost NJemačke energetskom suverenitetu i ekološkoj održivosti. Međutim, ostaje izazov u balansiranju težnje za zelenom energijom sa ekonomskim uticajem na vlasnike kuća i stanare. Energetski portal