Očekuje se da će obnovljiva energija verovatno zameniti ugalj kao izvor energije početkom sledeće godine, pokazuju podaci.
A Kina, Indija, Koreja i Evropa će verovatno pokrenuti nove reaktore. Očekuje se i da će se nekoliko reaktora u Japanu vratiti u proizvodnju, a proizvodnja u Francuskoj će se povećati, navodi se u izveštaju o stanju na globalnim tržištima električne energije, koji je u sredu objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
Nastavak brzog rasta snabdevanja obnovljivom energijom znači da će ove dodatne zahteve, verovatno, biti u potpunosti pokrivene proizvodnjom energije vetra, sunca i drugih čistih izvora energije. Obnovljivi izvori energije će početkom sledeće godine činiti otprilike trećinu ukupne svetske proizvodnje električne energije.
Dejv Džons, direktor za uvid u energetski centar Ember rekao je da ova otkrića predstavljaju potencijalnu prekretnicu.
„Ovo je početak kraja ere fosilnih goriva. Konačno, čini se da je svet prošao vrhunac fosilne energije, ključnu prekretnicu u energetskoj tranziciji. Ovaj izveštaj pokazuje da će 2023. godina označiti kraj rasta fosilne energije. Od ove godine ćemo, verovatno, biti u novoj eri pada fosilne energije. Postizanje vrhunca nije dovoljno. Potrebna su nam duboka i brza smanjenja emisija CO2, da bismo održali naš nestajuće mali budžet za ugljenik. Radimo prave stvari, samo treba da ih radimo još brže“, rekao je Džons.
OIE i nuklearke će zadovoljiti globalnu potražnju za strujom
Fatih Birol, izvršni direktor IEA pozdravio je razvoj kao pozitivan znak za borbu protiv klimatskih promena. Ipak, istakao je da je potrebno mnogo više truda.
„Energetski sektor proizvodi više emisija ugljen dioksida nego bilo koji drugi u svetskoj ekonomiji. Ohrabrujuće je videti da su brzi rast obnovljivih izvora energije i kontinuirano širenje nuklearne energije na putu da zadovolje celokupno povećanje globalne potražnje za električnom energijom tokom naredne tri godine“, rekao je Birol.
Godišnja analiza tržišnih kretanja i politika IEA, Electriciti 2024., objavljena u sredu, pokazala je da je globalna potražnja za električnom energijom porasla za 2,2 odsto toko 2023.godini a da će dostići oko 3,4 odsto od 2024. do 2026.godine. Očekuje se da će najveći deo povećanja doći iz brzorastuće ekonomije: uglavnom Kina, Indija i jugoistočna Azija.
Međutim, IEA, takođe, upozorava da je rast energetskih kapaciteta i dalje neujednačen širom sveta. Na primer, dok se snabdevanje električnom energijom generalno povećalo u Africi, potrošnja energije po glavi stanovnika na celom kontinentu stagnira više od tri decenije.
Paradoksi Afrike
To je kočnica ekonomskom i društvenom razvoju, jer se ljudi u siromaštvu okreću zagađujućim izvorima energije, kao što su biomasa i parafin. Nedostatak lako dostupne električne energije takođe sprečava decu da se školuju i ugrožava zdravlje, kada god u bolnicama dođe do nestanka struje.
Afrika ima neke od najvećih svetskih potencijala za proizvodnju električne energije u solarnim i vetroelektranama, bogata je mnogim mineralnim sirovinama – ključnim komponentama za proizovdnju obnovljive energije. Ali, potencijalni proizvođači se suočavaju sa velikim preprekama – visokim cenama kapitala za projekte obnovljive energije. Zato institucije poput Svetske banke podstiču mnoge vlade da prilagode svoju praksu, kako bi olakšali takav razvoj.