Nedjelja 21. April 2024.

CAPITAL.BA

HomePozicija2Bugarska gradi nuklearne reaktore na kredit

Bugarska gradi nuklearne reaktore na kredit

SOFIJA – Bugarske vlasti su se u rekordno kratkom roku odlučile na najveću investiciju u novijoj istoriji – izgradnju dva nova bloka na mestu nuklearne elektrane.

Projekat NE Belene je rođen, živeo i umro – za skoro 30 godina. Novi blokovi NE Kozloduj su imali sreće. Ideja za njih pojavila se 2012. godine, kada je parlament dao načelnu saglasnost na izgradnju nove nuklearne elektrane na teritoriji sadašnje elektrane, pa do januara 2024. godine, kada je 49. Narodna skupština odobrila odluku o blokovima 7 i 8, sa primenom AP1000 tehnologije.

Odluka je iznenađujuća – niti to zakon nalaže, niti je potrebna parlamentarna kontrola sa stanovišta operativnog rada, komentariše predsednik Instituta za energetski menadžment (IEM) Slavčo Nejkov. Smatra da Vlada duguje javnosti informaciju zašto je bila neophodna ova žurba za novim kapacitetima, jer zakon o nuklearnoj energiji daje pravo na odluke izvršnoj, a ne zakonodavnoj vlasti. Prema riječima Ruslana Stefanova iz Centra za proučavanje demokratije, parlamentarna sankcija je izbegavanje odgovornosti.

Dva važna pitanja

Poslanici su odobrili izgradnju dva nova bloka sa Vestinghaus tehnologijom, bez usvajanja energetske strategije i uzimanja u obzir razvoja susednih bugarskih energetskih tržišta. Parlament je postao aktivan učesnik u tom procesu još kada je u januaru 2023. godine obavezao Vladu da pregovara sa SAD-om o zaključivanju međuvladinog sporazuma za izgradnju nove nuklearne elektrane u NE Kozloduj, upravo sa AP1000 tehnologijom.

Brzina kojom je projekat promovisan od vremena vlada PP-DB i GERB-SDS ne umanjuje potrebu traganja za odgovorima na dva važna pitanja – o potrebnim finansijskim i ljudskim resursima.

Finansijska šema

Krajem marta biće poznata cijena projekta i struje iz njega. Trenutno je jasno da će troškovi u visini do 25-30% biti na teret države, a ostatak finansiranja će se obezbediti putem kredita (od državne energetike). Iako je za NE Belene državna garancija za kreditno finansiranje isključena odlukom Parlamenta o uslovima izgradnje, u decembru je zamenik ministra energetike Nikola Nikolov naveo mogućnost jedne garancijeza dva bloka NE Kozloduj. Kako je rekao, državna garancija će biti od pomoći u prikupljanju kreditnih sredstava..

Ministar energetike postavlja konačnu cenu za nove reaktore na 25 milijardi leva. Međutim, preovladavaju mišljenja stručnjaka da će iznos premašiti 30 milijardi leva. Ne postoji nuklearni projekat u svetu čija se konačna cena nije promenila. Energetski stručnjak Slavčo Nejkov i prof. Valentin Kolev sa sofijskog Elektrotehničkog fakulteta, izrazili su sumnju u ekonomsku izvodljivost projekta.

Pronalaženje banaka

Prema rečima profesora Koleva, biće veoma teško pronaći banke koje bi finansirale projekat. Ako se to dogodi, to će biti pokazatelj njegove održivosti.

„Ukoliko pretpostavimo da ćemo proizvoditi 15 teravat sati godišnje, za 20 godina rada to čini 300 teravat sati. Podelite 35 milijardi sa 300 i dobijate 115 leva/MWh – ali ovo je samo investicija. Troškovi kao što su komponenta goriva i mnogi drugi nisu uključeni, tako da cena ne može biti ispod 200-250 leva po megavat satu (100-125 evra)”, objašnjava prof. Kolev, koji je i član Američkog udruženja inženjera energetike. Prema uveravanjima ministra energetike Rumena Radeva, struja iz novih blokova NE Kozloduj koštaće 65 evra/MWh.

Sa projektom od 30-35 milijardi leva neće biti lako obezbediti ni 20 odsto samoučešća, kaže prof. Kolev. Podsetio na HSBS studiju za NE Belene prema kojoj je cena struje iz druge nuklearke 75 evra/MWh, što je preokrenulo vaganje da li će projekat biti realizovan.

Za sada nije jasno kako će se plaćati novi nuklearni kapaciteti, prokomentarisao je Slavčo Nejkov, prema kome će, zapravo, Bugarska platiti preko 30-40 milijardi leva. Svaki prekid rada povećava cenu investicije, kaže Nejkov.

Bazni kapaciteti

Nedavno je još jedan stručnjak za energetiku – Georgi Stefanov, takođe izrazio zabrinutost zbog nedostizanja Belene 2.0 – trošenje novca bez konačnog rezultata.

„Izgradnju elektrane treba posmatrati ovako: koliko nam novca treba, koliko ćemo zaraditi i koliko ćemo onda platiti za zbrinjavanje otpada kada se NE zatvori i za održavanje nuklearne elektrane“, rekao je Stefanov.

I pored izraženih sumnji u ekonomsku svrsishodnost projekta, prof. Kolev napominje da Bugarska do 2047. godine, kada će blokovi 5 i 6 NE Kozloduj biti povučeni iz pogona, mora da ima izgrađene zamenske bazne kapacitete. Termoelektrane na ugalj se gase još ranije – do 2035. ili 2038. godine, jer ne mogu da rade po ceni koštanja od 300 leva po megavat-satu.

Međutim, prema rečima Slavča Nejkova, na tržištu su u toku totalna preispitivanja uloge baznih kapaciteta, koja tek treba da se promeni na teško razumljiv način.

„Evo dva razloga zašto se ova uloga menja – sve više preduzeća i kućnih korisnika će se u budućnosti oslanjati na sopstvenu proizvodnju. Drugi razlog su baterije, gde su promene u geometrijskoj progresiji. I ne zaboravimo konkurenciju unutar same nuklearne energije, između konvencionalnih i modularnih reaktora“, objašnjava Nejkov.

Odluke za nove bazne kapacitete su kao pucanje u različitim pravcima, bez energetske strategije koja bi ih opravdala prognoziranom potrošnjom, uzimajući u obzir razvoj bugarskih susednih tržišta, razvoj obnovljivih izvora energije i vodonične ekonomije itd.

„Ko će graditi nove reaktore na lokaciji NE Kozloduj? Izbor je pao na južnokorejskiHyundai, ali je kadrovska situacija u Bugarskoj veoma teška. U Bugarskoj više gotovo da nema zavarivača, ali ćemo graditi nuklearnu elektranu“, kaže prof. Valentin Kolev. Ako se unapred ne reši kadrovsko pitanje, projekat će dodatno poskupeti, dodaje predsednik Instituta za energetski menadžment.

Nedovoljno kvalifikovanih radnika

„Za izgradnju je potrebno najmanje 300 inženjera i do 10.000 radnika srednje kvalifikacije, a mi ih nemamo”, napominje Slavčo Nejkov.

Malo je interesovanje i za specijalnost Termotehnika i nuklearna energetika na Tehničkom univerzitetu-Sofija, gde nema više od desetak ljudi – iako je ovaj stručni smer zaštićen, što znači da studenti ne plaćaju semestralne naknade i primaju stipendije. Čini se da će, osim zavarivača, Bugarska morati da uvozi i inženjere iz inostranstva.

Za izgradnju gasovoda Turski/Balkanski tok, ruska kompanija Gasprom obezbedila je građevince iz Rusije i Belorusije. Cev od 150 kilometara bila je gotova za skoro godinu dana, a u izgradnji je učestvovalo blizu 2.000 stranih radnika.

Izgradnja dva reaktora NEK trajaće najmanje deceniju, a zavarivači i nuklearni inženjeri se ne proizvode donošenjem skupštinskih odluka. Euractiv

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite Vaš komentar
Unesite Vaše ime

Povezane vijesti